Србија је одлучна да искористи све хидропотенцијале ради веће сигурности и снабдијевања, посебно се ослања на домаће изворе чисте енергије, а опредијељена је и за пројекат изградње хидроелектране "Бук бијела" на Дрини снаге 114,4 мегавата, који реализује са Републиком Српском, речено је у Министарству енергетике Србије.
 

У овом министарству напомињу да су прошле године покренули дијалог и са Црном Гором, како би на конструктиван начин били ријешени сви изазови у вези са изградњом ове ХЕ на Дрини, од које би користи имале и Србија и Српска.

- У вези с тим је изражена и потреба за израдом додатне документације. Тако да ускоро очекујемо завршетак студије о процјени прекограничног утицаја пројекта ХЕ "Бук бијела" на животну средину у тој земљи, конкретно на Национални парк Дурмитор - рекли су у Министарству енергетике Србије за "Вечерње новости".

Након тога би, истичу у Министарству, били извршени јавни увид и јавна расправа о овој студији у Републици Српској и у Црној Гори.

Када се обезбиједе услови за наставак пројекта, приступиће се окончању тендерских активности за избор извођача главних радова.

Опредијељеност Србије да се реализује овај пројекат показује, како су навели, и прошлогодишња инвестиција Електропривреде Србије  у вриједности од 2,5 милиона евра у привредно друштво "Хидроенергетски систем Горња Дрина", која реализује овај пројекат.

"Новости" напомињу да су завршени припремни радови у које је до сада уложено више од 15 милиона евра.

Фирма "ХЕС Горња Дрина" основана је као заједничка пројектна компанија Електропривреде Србије са власничким удјелом 51 одсто и Електропривреде Републике Српске 49 одсто ради изградње хидроелектрана "Бук бијела", "Фоча" и "Паунци".

Камент темељац за Бук бијелу су у мају 2021. године положили тадашњи премијер Србије Ана Брнабић и премијер Српске Радован Вишковић.

Ова хидроелектрана, чија изградња је у плану већ 60 година, била би највећа електрана на Дрини, узводно од Вишеграда.

Иако се ради о територији Републике Српске, цијели процес је закочило Сарајево тврдњама да је то надлежност нивоа заједничких институција БиХ, док из Српске истичу да је све у складу са Уставом БиХ и у потпуној ингеренцији Владе Републике Српске.