Evropska mreža operatera prenosnih sistema električne energije nedavno je u Briselu  objavila  finalni izvještaj o uzrocima “Balkanskog blekauta”  - energetskog kolapsa  u kojem je 21. juna prošle godine bez struje ostala cijela Crna Gora, te dijelovi Bosne i Hercegovine, Albanije i Hrvatske. Prepuruke stručnjaka su jasne- nephodna je još veća briga o prenosnim sistemima, dogradnja mreže i njeno stalno zanavljanje, kako bi se ovakvi incidenti u budućnosti poptpuno  izbjegli ili učinili manje vjerovatnim. 

 Trenutak kad je  više od tri miliona stanovnika u četiri držve ostalo bez struje pokazao je kako prenosni sistem može biti itekako ranjiv, te kako države i stručnjaci moraju sarađivati da se ovako nešto ne ponovi. To je posebno važno  u uslovima ekspanzije obnovljivih izvora energije koji u kratkom roku u mrežu “ubacuju” velike količine energije. 

“ Uzrok raspada elektro-energetskog sistema nije bio u BiH , ali smo posljedice  pretrpjeli svi, sve zemlje u regionu. Pouka koja je izvučena iz  toga jeste da treba vršiti bolju koordinaciju  isključivanja dalekovoda i na to obratiti pažnju. Prenosni sistem koji imamo je stabilan  i pouzdan, ali ga treba  konstatno razvijti, zanavljati  postojeću opremu i naravno dograđivati. U ovom trenutku nama su najbitnije tačke izgradnja trafostanica Banjaluka 10, Sarajevo 12 i Jahorina”, kaže Cvjetko Žepinić,  izvršni direktor za rad i održavanje u Elektroprenosu BiH. 

Da bi se  situacije kao što je bila ona iz juna 2024. godine izbjegle  u budućnosti, veliku ulogu će morati da odigra prenosni sistem po principu  prijema i prihvata  energije iz obnovljivih izvora, smatra generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović . 

“  Jedan od modela mogu biti baterijski sistemi , zaštite od izbacivanja elektrana i drugih proizvođača  električne energije, i to je potrebno uraditi. Vrlo je važna Studija  o prihvatu iz obnovljivih izvora energije i kapacitetu koji se može “injektirati” u mrežu. Takođe , i mi moramo da vodimo računa  kada priključujemo  male elektrane , da ih priključimo tako da  ostane rezerva, da  i građani i privreda  mogu imati energiju u svakom trenutku” , kaže Petrović i ističe da je važno što je ovo jedna od tema o kojima će  razgovarati učesnici predstojećeg samita energetike. 

“ To je važna tema, i  važno je što će ovdje doći  regionalni “igrači” iz ove oblasti , da razmijene mišljenja, da se vidi gdje su slabe tačke , te da oni koji odlučuju, donesu prave odluke kako se “blackout” više ne bi pobnavljao” - smatra Petrović.

Jačanje i proširenje prenosne mreže sa ciljem postizanja pouzdanosti, sigurnosti i dinamičke otpornosti elektro-energetskog sistema BiH  biće tema jednog od ključnih panela na Samitu energetike koji 19. marta počinje u Trebinju . 

“ Razgovaraće se o tome kako se desio taj kolaps prošle godine, šta su predikcije, šta treba uraditi  da se to više ne dešava.  Imamo  periode ekstremne potrošnje,  immo povećanje proizvodnje iz  obvnovljivih izvora ... mreže to teško podnose, ali stručnjaci su tu da kažu  na koji način se to može preduprijediti. Iz tog iskustva  bi trebalo da izvučemo pouke – da se to više ne dešava, ili da se dešava u što manjim ispadima“, ističe direktor Samita energetike Aleksandar Branković.” 

Zajednčka loša iskustva su pokazala su koliko je sistem  uvezan i ranjiv, što je posebno važno u uslovima kada je obezbjeđivanje dovoljnih količina energije   definitvno  postalo jedno od strateški najvažnijih pitanja za svaku državu.