Ivana Ninković, bh. olimpijka, zadovoljna je životom u SAD, gdje devet mjeseci studira i trenira plivanje. Život se umnogome razlikuje nego u BiH, a ono što ju je posebno opčinilo su ljudi.

„Najveći plus života u SAD su ljubazni ljudi. Lijepo su me primili. Čim sam došla dobila sam više od 10 poruka na telefon, sa pitanjima: Kad si došla?, Da li ti nešto treba?, Da li ti treba prevoz?… To mi se sviđa kod njih“, ističe Ninkovićeva i dodaje:

„Nikad nisam plivanje doživljavala kao timski sport. Iako je individualni sport, svi navijaju jedni za druge, nije bitno najslabiji ili najbolji, treniraš koliko i ostali. Nikada nisam osjetila konkurenciju na treningu ili bilo gdje. Naravno, ona u suštini postoji, ali svi hoće da pomognu. I onaj ko mi je konkurent u mojoj disciplini pomoći će mi, reći će kako da ispravim start, okret… Takođe, mnogo su bolji uslovi nego u BiH. Čitav sistem je iza nas plivača. Imamo svog doktora, fizioterapeuta, što ovdje nisam imala“.

Za Ninkovićevu su prvi mjeseci na Arizona državnom univerzitetu u gradu Tempe bili puni izazova. Osim timskog duha, kako nam je rekla u intervjuu prije nekoliko mjeseci, osjetila je naporne treninge, plivanje u patikama, ali i uživala u veslanju i planinarenju. Sada se već navikla na takav život.

„U početku je bilo teško. Potpuno je različit život nego ovdje. Ustajanje je u pet sati, tu su naporni treninzi, ali nakon nekog vremena sam se navikla i nije mi teško jer volim ovaj sport. Naravno, nedostaju mi porodica, prijatelji i trener Željko Panić“, kaže plivačica Olimpa.

U SAD će dobiti novog trenera od sljedeće sezone.

„Tako je! Treniraće me Bob Bouman, koji je trenirao Majkla Felpsa. Uzbuđena sam zbog toga. Biću u timu koji će se pripremati za Olimpijske igre, očekujem veoma dobre treninge, biće naporno, ali nadam se da ću više napredovati. Očekujem da isplivam olimpijsku normu i da drugi put nastupim na Igrama“, kaže Ivana, koja se priprema za Svjetsko prvenstvo u Kazanju (avgust).

Otkad se nakratko vratila u BiH, sve češće čuje pitanja:

„‘Kako si uspjela otići?’ i ‘Mogu li i ja da idem?’. Posebno mlađi plivači žele da im pomognem da odu u SAD. Mislim da su SAD jedna od usputnih stanica ka boljem životu. Možeš se školovati, a dobiješ mogućnost i da treniraš…“

Izvor: Nezavisne