У Србији се сутра обиљежава Дан државности, установљен у спомен на два важна догађаја из њене историје која су се десила на Сретење, 15. фебруара - Први српски устанак који је избио 1804. године и проглашење Сретењског устава 1835. године.
 
Први српски устанак подигнут 1804. године у Орашцу је почетак српске борбе за ослобођење, односно представља рађање српске модерне државе у 19. вијеку.

Овај устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Почео је као локална побуна против дахија, а прерастао у прву фазу српске револуције.

Устаници предвођени Карађорђем успјели су да у значајном временском интервалу ослободе пашалук, а овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије.

Истог датума 1835. године донесен је један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба који је, иако је потрајао свега 58 дана, оставио велики историјски траг.

Учени Србин из Аустрије Димитрије Давидовић творац је Устава који је донесен, између осталог, да би се ограничио апсолутизам кнеза Милоша Обреновића.

Сретењски устав је изгласан током најважнијег скупштинског засједања за вријеме владавине Милоша Обреновића у Крагујевцу, на ледини поред кнежеве цркве, а њему је претходила дуга и мукотрпна устаничка борба са Турцима.

Сретењска скупштина окупила је 2.400 народних представника из цијеле Србије, а доношењу Устава, који је изгласан другог дана засједања, 15. фебруара, присуствовало је око 10.000 знатижељника, углавном шумадијских сељака.

Нису изостали ни представници великих сила, заинтересовани за исход догађаја који ће обиљежити државотворну историју Србије.

Сретењски устав укинут је под притисцима великих сила тог времена - Турске, Аустрије и Русије, а његов творац Димитрије Давидовић био је истјеран из службе.

Сретење је и велики вјерски празник који Српска православна црква слави 15. фебруара као Сретење Господње. Тим празником се свечано обиљежава дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу и да себе очисти.

У Србији се Дан државности обиљежава нерадно 15. и 16. фебруара, а предсједник Србије Александар Вучић уручиће одликовања поводом Сретења заслужним појединцима и институцијама.

Сретење се као Дан државности обиљежава од 2001. године.