Srpska glumica Sloboda Mićalović rekla je da su Republika Srpska i Trebinje kao druga kuća, kao njen drugi rodni grad, gdje se osjeća božanstveno.

"Meni je naša Republika Srpska, na čelu s Banjalukom i Trebinjem, kao moja druga kuća, moj drugi rodni grad. Osećam se božanstveno, evo u Trebinju sam nedavno bila, ni po čemu se ne razlikuje osećaj kao kad odem da obiđem svoj rodni Leskovac. Ono što mi je najdraže od svega jeste da su moja deca sad baš u Trebinju našla drugarice i danas je usledilo pitanje: "Kad ćemo opet u Trebinje?" Volela bih svoju starost baš tamo da dočekam", rekla je Mićalovićeva.

Ona je istakla da joj je svaki reditelj dolazio u periodu glumačkog sazrijevanja.

- Na primer, neki veliki reditelji s kojima sam radila da su se pojavili ranije, nisam sigurna da bih uspela da odgovorim svojim glumačkim kapacitetom tada na njihove zahteve. Najviše me nekako vezuju za Zdravka Šotru. Šotra je moj početak, moj prvi filmski reditelj, čovek koji je izrežirao sve najgledanije stvari ikada. Kada krene ona voljena praznična atmosfera, ja je uvek zovem Šotrina nedelja, jer tu se svi njegovi filmovi i serije prikazuju i uvek su najgledaniji. To mnogo toga govori. Ja prva kada naiđem na neke njegove filmove poput "Lajanja na zvezde", "Braće po materi", uvek stanem i zaustavim sve da bih to pogledala. To su neki neprevaziđeni kadrovi naše kinematografije. Sećam se, bila sam u Crnoj Gori i pogledala u pravcu TV-a na kojem je išao "Ranjeni orao", rekoh: Ugasite, molim vas, ne mogu sada sebe ovde da gledam, a u sledećem trenutku hvatam sebe kako govorim: Čekaj, samo da vidim koja scena sada ide. Sećam se replika, mislim, daleko od toga da mogu svega da se setim, ali uvek budi isti osećaj u meni. Kada znam da sam u nekom projektu dobra, volim da se gledam, a kada znam da nisam dobra negde, pretežno je neprijatno i rado ću da izbegnem (smijeh). Uglavnom je 50:50 - rekla je Sloboda Mićalović u intervujuu za banjalučke "Nezavisne novine".