Institucije Republike Srpske nikada nisu ni razmišljale u pravcu da odustanu od izgradnje aerodroma u Trebinju. To je zajednički projekat sa Vladom Srbije. Srbija finansira, a Republika Srpska daje podršku u delu infrastrukture koja je potrebna za izgradnju aerodroma. Sam postupak izgradnje aerodroma je u poodmakloj fazi bez obzira na opstrukcije iz političkog Sarajeva, kaže u intervju za Novosti Nedeljko Ćorić ministar saobraćaja i veza RS.

– U toku je izrada projektno – tehničke dokumentacije koja će definisati tačan okvir izgradnje aerodroma, od kapaciteta do objekata na samom aerodromu, ističe Ćorić.

*Prema potezima političkog Sarajeva aerodrom im je “trn u oku“.

Republika Srpska sigurno neće odustati od projekta bez obzira na odluke koje nisu prošle na Savetu ministara BiH. Siguran sam da će se ipak stvoriti pretpostavke da se donesu odluke i što se tiče pravnme regulative da se sve završi da bi aerodrom bude stavljen u funkciji .

*Zbog čega političkom Sarajevu smeta izgradnja aerodroma u Trebinju. Da li je to zbog činjenice da Srbija finansira izgradnju ili postoji neki drugi razlog ?

Videli ste da se pozivaju iz Sarajeva na izjave gradonačelnika Dubrovnika da se trebaju poštovati ekološki propisi. Pa nije moguće sagraditi aerodrom a da ne ispunjava sve propisane ekološke uslove. Ovo je definitivno postala politička priča ne samo zbog Srbije beć zbog svega što se gradi u Republici Srpskoj. Moram reći da sve što se gradi u Republici Srpskoj, a može se blokirati u Sarajevu, obično i nailazi na blokadu. Primer za to je i izgradnja HE Buk Bijela ali i drugi projekti koji sada nemaju podršku političkog Sarajeva. Njima verovatno ne odgovara da se Republika Srpska ekonomski razvija i stvara preduslove da možemo razvijati svoje regije. Evo u slučaju aerodroma Trebinje radi se orazvijanju Hercegovini. Imali smo primer opstrukcija iz Sarajeva i za Brtoljub most, koji je sagrađen 2016. godine a 2021. godine pušten u rad. Ovo su projekti bitni za celu BiH ali i region.

*Pa zbog čega Srpska ne uzvrati istom merom?

Republika Srpska nikada ne blokirala projekte koji se odnose na Federaciju. A mogli smo! Podržavali smo projekte koji se rade u Federaciji razmišljajući da će i oni podržavati projekete koji se rade u Srpskoj jer je to interes i građana RS i Federacije i regiona.

*Slično aerodromu U Trebinju prolazi i projekat izgradnje autoputa Beograd – Sarajevo. I tu postoje problemi sa strane Federacije.

Priča oko autopta Beograd- Sarajevo je stigla do toga da je Republika Srpska u delu puta koja ide od Kuzmina dalje kroz RS ugovorila radove za dionice. To su dionice Bijeljina – Rača gde će početkom juna izvođač radova biti uveden u posao. U isto vreme u završnoj fazi je izbor najpovoljnijeg ponuđača za dionicu od Vukosavlja do Brčkog. U toku je procedura za javnu nabavku za dionicu od Johovca do Vukosavlja na Koridoru 5C. Ostaje nam dionica Bijeljina – Brčko i da Distrikt dešiniše trasu kroz Brčko i da autoputa od Beograda do Sarajeva, koji ide kroz RS, bude celi ugovoren. Naš je plan da trasa bude završena do 2026. godine i puštena u funkciju. Jedino prepreka može biti ugovaranje radova kroz Brčko distrikt.

*A dokle je stigla izgradnja kraka od Sarajeva preko Višegrada i Vardišta koji treba dalje da ide prema Srbiji?

Za drugu dionicu koja ide od Sarajeva do Višegrada i Vardišta tu definitivno Sarajevo nije uradilo ništa. Jednostavno ne izlaze sa zvaničnim stavovima i ne pokazuju interesovanje da grade ovu dionicu. Voli bi da me demantuju.

*Nedavno smo imali pretnje iz Evropske unije da će kazniti zvaničnu politiku RS stopiranjem projekata. Da li se ovo osetilo na terenu?

Mi imamo zastoj na određenim projektima koji se finansiraju iz sredstava Evropske unije gde su dva granta za projekte zaustavljena. To su treća i četvrta faza na Koridoru 5C i izgradnja željezničke pruge kod Šamca. Na oba projekta mi smo nastavili saradnju sa bankama koje su izrazile želju da finansiraju iste, ali od Evropske unije smo obavešteni da su zaustavljena sredstava koja se odnose na grant za ove projekte. Oni su rekli da je ovo politička odluku.

*Kako gledate na pritiske prema političkom vrhu RS i institucijama koje stižu sve češće?

To nije ništa novo u odnosu na sve ono što mi trpimo od osnivanja Republike Srpske pa na ovamo. Neko pokušava takvim delovanjem da disciplinuje predstavnike RS kako bi oni donosili odluke koje odgovaraju politikama koji provodi i lobira bošnjačka strana i dio međunarodne zajednice. Siguran sam da sankcijam i pritiscima BiH neće doći do bilo kakvog rešenja. Samo će se produbiti kriza koja je prisutna u BiH. Delimo stav naroda RS koji su izabrali svoje predstavnike i koji provode stavove većinskog naroda koji ih je birao, a ne svoje lične stavove. Ne podržavam bonskih ovlaštenja. Podržavam institucije RS i odluke koje su donele. Odluke su legitimne i imaju podršku naroda koji živi u RS. Štp pre to shvate predstavnici međunarodne zajednice kao i dva druga konstitutivna naroda u BiH imaćemo manje problema i mnoge stvari će se pre rešiti.

*Koje bi kapitalne investicije izdvojili kao priorite u ovoj godini u Srpskoj, a koje se odnose na putnu infrastrukturu?

Trenutno izvodimo redovno radove na svim kapitalnim projektima. Nema zastoja. Najvažniji projekat u RS sigurno je Koridor 5C gde završavamo prvu fazu i treba da se uradi tehnički prijem i rad na drugoj fazi ovog projekta spajanje autoputa 9. Januara sa Federacijom. Drugi projekat je autoput Banjaluka – Prijedor. Sa radovima počećemo ove godine. Tu je i dionica Bijeljina – Rača.

*Koliko su vredne ove investicije ?

Samo ove tri investicije su vredne ccc oko 850 miliona maraka. Na to treba dodati i značajne investicije u putevima RS u magistralne i regionalne puteve.

Nedavno ste boravili u Zagrebu. Kad će biti otvoren i zvanično most na Savi u Gradiški?

Most će biti završen do maja ove godine i uradiće se tehnički prijem. Mi smo uradili sve sa naše strane, ostaje da Hrvatska završi pristupne puteve. Izvođač je uveden u radove i ima dve godine da završi radove. Razgovarali smo i da obezbedimo granični prelaz za građevinske mašine kako se ne bi stvarae gužve na GP u Gradiški. Otvoriće se privremeni granični prelaz samo za građevinske mašine.

*Jahorina se sada nalazi u Vašem resoru i tamo se spremaju znatne investicije.

Jeste, Jahorina je u našem resoru. U ovoj godini planiramo izgradnju ski centra Igrišta. Naša procena je da će radovi, sa pratećo infrastrukturom, koštati oko 50 miliona maraka. Do sada smo obezbedili 15 miliona. Radovi kreću čim vreme to dopusti. U planu u ovoj godini je i studiju izvodljivosti za gondolu od Pala do Jahorine. Cilj je da ugovorimo radove i da ih započenom.

*Da li ste zadovljoni procesom retrukturiranja Željeznica RS?

ŽRS beleže značajno bolje rezultate u prva tri meseca u odnosu na isti period prošle godine. Imaju povećanje prihoda preko 10 odsto. Očekujem da se trend poveća. Neophodno je da uredimo prevoz roba i materijala gde se isti zlopuptrebljava i dolazi do pretovara. To je jedan od rak rana za funkcionisanje ŽRS. Postupak restrukturiranja ide planiramo dinamikom. Imao je zastoja zbog korone. Mi smo negde pri kraju završetka pravne regulative oko osnivanja novih preduzeća u okviru holdinga.

*Kakvo je stanje sa brojem zaposlenih u ŽRS ?

Broj zaposlenih je smanjen čak za stotinu u odnosu na broj koji je bio potvrđen procesom restrukturiranja. Sad ŽRS ima potrebu za prijem novih radnik na poslovima stručnih poslova. Završen je javni poziv za prijem radnika i u odnosu na neki prijašnji period kad se na pojedina radna mesta u ŽRS niko nije prijavljivao sad je bila ogromna zainteresovanost. To nam govori da ŽRS menjaju sluku u javnosti RS i postaju preduzeće koje može da se suoči sa svim izazovima koji se državaju na tržištu.