Одржи ли се тренд неизвјесне економске ситуације, очекује се да ће у БиХ банке подићи камате на депозите, али и на кредите, потврдили су из Удружења банака БиХ.

Како појашњавају, економска дешавања у Европи, гдје је најављен скок каматних стопа, не би у великој мјери требало директно да се одразе на БиХ, али с обзиром на инфлацију, која је код нас тренутно изнад осам одсто, повећање каматних стопа и у БиХ је практично неминовно.

– Инфлација ће у наредном периоду ићи и преко 10 одсто и без смирења инфлације неће доћи до регулисања каматних стопа – каже за „Независне новине“ Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ.
А да би се ситуација регулисала, више је предуслова. Први је, наводи Кутле, повећање каматних стопа на депозите.
– Осјећа се да каматне стопе на депозит у БиХ данас износе нула, односно да мало-помало, условно речено, почињу нестајати из банака. Лјуди који имају веће депозите улажу у некретнине, инвестиције, злато и друге производе, јер на штедњи немају камату, а инфлација је осам одсто, што значи да најмање толико губе на новцу – појаснио је Кутле.
Ако се ово настави, банке у БиХ, како је појаснио, мораће да регулишу каматну стопу на депозите да би уопште могле функционисати.
– А чим и ако буду подизали каматну стопу на депозите, јасно је да ће морати дирати каматну стопу и на кредите – нагласио је Кутле.
Професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Марко Ђого каже да је овакав епилог потпуно очекиван.
Истиче да је још прије почетка пандемије вируса корона упозоравао да банкарски сектор прикупља ниске каматне стопе и да ће, чим дође до пораста каматних стопа због инфлације, солвентност банака бити доведена у питање.
– Нажалост, ово је врло непријатан сценарио по нас. Али данас о томе причати, а не прије четири године, показује једну неозбиљност наших институција, а донекле и наших банака – наводи Ђого.
Он је увјерен је да ће банке повећати и активне и пасивне каматне стопе.
– Нема никаквог смисла да држите бескорисне каматне стопе од два-три одсто, када је инфлација 10 одсто. Тиме практично губите куповну моћ свог новца који држите у банкама. Ако је инфлација 10 одсто, онда би теоретски требало да имате каматну стопу 10, 12 или 13 одсто – појашњава Ђого за „Независне новине“.
Оно што слиједи, како тврди, јесте да ће банке поред исказаног губитка, престати да одобравају кредите по фиксним каматним стопама, поготово када су у питању дугорочни кредити.
– Имали сте до сада могућност да узмете, рецимо, до седам година кредит са фиксном каматном стопом. То ће се скратити на годину, можда максимално три. Каматне стопе, и активне и пасивне, ће се повећати – наглашава Ђого.
Европа се, подсјетимо, припрема за значајан раст камата на кредите. Из Извршног одбора Европске централне банке недавно је први пут најављено да би за два мјесеца и европске монетарне власти могле покренути повећање каматних стопа након што су то учиниле бројне друге централне банке.