Небојша Вукановић, самопроглашени заштитник бораца и обесправљених, вјешто је избјегавао служење војног рока. Показују то документи у посједу магазина Фактор. Херцеговачки лажни Робин Худ својевремено је молио и кумио да не иде на редовно одслужење војног рока. Дакле, неко ко је бјежао од војске данас се грчевито бори за права оних, који су имали довољно патриотизма у себи и одазвали се на позив отаџбине у најтежим тренуцима за њен опстанак. Да се разумијемо, Небојша Вукановић је имао 13 година на почетку рата, али је, по његовом окончању волшебно побјегао од служења војног рока. А да је био мало виспренији, могао је данас на томе добро „политчки профитирати“, јер у Требињу, они који га добро познају, кажу да у свему тражи само личну корист.

Дезертер сакрио доказе

Обесправљени ветерани, мада, руку на срце, махом политички инструисани, нису сигурно знали да су недавно пред зградом Народне скупштине Републике Српске скандирали својеврсном дезертеру.

Документи у посједу Фактора показују да је Небојша Вукановић још 1999.године регрутован и означен као способан за служење војног рока.

Могло би се рећи и да је имао среће те је добио саобраћајну службу што је некад био сан сваког регрута.

Међутим, све то није било довољно да се упути на редовно служење војног рока, по угледу на његове вршњаке, чије очеве, стричеве и браћу лажима увјерава да зна у каквом се они положају налазе.

А не зна, јер ни пушку ни у миру носио није, што му је била добитна комбинација за гостовање на муслиманским телевизијама, гдје здушно заговара “братство и јединство”, али по којем су Срби увијек “лоши момци”.

Прокоцкао историјску шансу

Папири показују војног бјегунца све од 1999. па до 2005. године, да би на крају одгодио свету дужност сваког српског патроите – да служи држави.

Докумената у посједу Фактора потврђују да је Небојша Вукановић добио позив за одслужење војног рока у јануару 2005. године.

Испоставиће се да је то посљедња генерација младих војника којој је био упућен позив на одслужењу војног рока.

Сјећате те се, то је она генерација која се у Касарни на Мањачи заклела на вјерност Републици Српској, а не БиХ, како је писало у тексту заклетве.

Е баш међу њима је могао бити и Небојша Вукановић и тако данас рећи да се, ипак, на тај начин, борио за Републику Српску.

Али није и то се може сврстати у категорију дезертерства.

Зато Небојша Вукановић лаже када данас каже да брани права оних, који су трунули у рововима, док сакрива истину да ни у миру, бар на неколико мјесеци није осјетио шта значи бити – војник.

ИЗДАО САБОРЦЕ

Вукановић је у фебруару 2005. године тадашњем Министарству одбране Републике Српске писао захтјев, а не молбу, да му се одгоди одслужење војног рока.

У једној реченици, ипак, моли за одгоду одслужења војног рока у мартовској класи јер, пазите сад, још није дипломирао.

Дакле, имао је преча посла од државе?!

У Црној Гори се бавио историјом и приватним бизнисом!

Е, тај Небојша Вукановић је данас би да буде борац изнад бораца, човјек који је изневјерио све своје саборце.

У народу за такве имају само једну ријеч – издајник!

ДНО

Да је Вукановић денунцијант знају то добро на Озрену, као и Видомир Парежанин, који поштује Покрет за правду и ред, а који у суштини не постоји, јер је то, како је и сам рекао, друштво једног лица.

Небојша Вукановић остао је сам и без подршке опозиције јер је мислио само на себе.

Тако је било и 2005.године, када му је било важније шеткање по Црној Гори од Републике Српске.

Могао је бити дио историје, као задња класа оних који су стали крај славних војних застава Републике Српске.

Овако, остаје му само да буде упамћен као неко ко је у политици био потпуни каријерист.

На кратке стазе, јер су га сви брзо „прочитали”. Историја, зна он то добро, има посебно поглавље за такве.

Под условом да их неко запамти. Код Вукановића су те шансе све мање.