Sveti, koji odozgo, kao kvočka kad zagreva jaja, daje život.

Čovek treba da ima poštovanje prema sebi. Nije uzalud rekao Gospod: Ljubite Boga svim srcem, svom dušom i svim bićem svojim. I bližnjega svoga kao sebe. Ali – sebe istinskog, pravog, večnog, onoga kakav treba da bude. I onda takvog da vidiš i drugoga. Kako kaže o. Justin: kad pogledaš, u svakom da vidiš, da sagledavaš svog večnog brata, s kojim ćeš biti tamo. Nemojmo da o čoveku imamo depresivan stav ili da okrivljujemo drugoga. Ja imam oko sebe kaluđere – najviše me nekad naljuti, nekad razočara: kad počne da mi se pravda. Nemoj mi se samo pravdati! Kaži: zabrljao sam, pa makar manje nego što ti vidiš. Gotovo je! A ne: sad ti počneš da pričaš. Prvo, ti mene onda smatraš glupim, da ništa nisam video, ništa nisam shvatio. Drugo, klevetaš me da sam zloban. Opravdavanje je najgora stvar, koja ne pomaže tome koji počne da se pravda.

Čovek što je obdareniji, sve više je u opasnosti da ga to opseda, da bude opsednut time. Hajde nekom umetniku probaj da staviš neku primedbu! Paja Aksentijević, što peva, kad je tu dolazio, pričao nam je: pita on patrijarha Pavla: “Vaša Svetosti, što imam uvek tremu kad treba da nastupam?“ Kaže on: “Zato, dete, što ti pevaš za sebe, a ne za Boga. Da pevaš za Boga, ne bi imao tremu“.

To je: da ne bude pogrešna procena sebe, ocena sebe, samosaznanje. Ali, da bi to postigao čovek, stari Grci su govorili: Poznaj sebe. A Sv. Vasilije to ispravlja, na osnovu Sv. Pisma: ne može čovek da spozna sebe, nego da pazi na sebe. To može, to je u vlasti čoveka. Da čovek ne precenjuje sebe, ali ni da potcenjuje sebe. A ne može očuvati tu ravnotežu ako se sam sa sobom bavi, i pred Bogom.

Opasno je i u molitvu se udubiti, postaviti samo sebe u centar; uvek treba pretvarati u množinu. Moliš se: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me, pa onda: pomiluj nas. Ili: čuješ neke nevolje, muke nečije – uključi i njih, njega. Čovek je saborno biće, u zajednici sa svima Svetima.

Čovek je živi hodeći krst. Kad raširi ruke, on je živi hodeći krst. Ako ukinete vertikalu krsta, imaćete jednu motku poprečnu. Ako ukinete horizontalu, imaćete jednu uspravnu motku. Ni jedno ni drugo nije čovek, nego spojeno samo. Zato je Gospod rekao: ljubi Boga i ljubi bližnjega. To čoveka uravnotežuje, to ga uceljuje, to čoveka spasava. … Bog je stvoritelj čoveka i zna ko je čovek; kao dobri Lekar. A ko sebe prati, zna da ne može ni lekar da te spase ako sam sebi ne budeš pažljiv, ne budeš neka vrsta samolekara. Da sam sebe paziš, ali da i druge paziš.