Hercegovina čuva bogatu istoriju prezimena – od starih rodova i zaštitničkih motiva do šaljivih i neobičnih imena. Mnoge porodice dobijale su prezime po pretku: tako su nastala prezimena poput Jovanović, Radogostić, Petrović ili Nikolić, dok su prezimena po ženskom pretku – kao što su Marići, Stanići i Jelići – ređa, ali takođe čuvaju posebnu priču. Druga prezimena povezivala su se sa zanimanjem (Kovač, Kolar, Lončar), životinjama (Vuk, Zec, Lasta), biljkama (Bukva, Zelenika) ili čak delovima tijela i tjelesnim osobinama (Bradić, Ćosić, Ševo).

Neka prezimena imala su i zaštitnu ulogu: u ratničkim i planinskim krajevima, ljudi su se nadali da će prezime poput Vuković, Vukmir ili Međedović preneti snagu životinje ili mitskog bića i zaštititi nosioca od zlih sila. Tako je svako ime i prezime nosilo simboliku i čuvalo tradiciju.

Ali Hercegovci nisu samo ozbiljni – oni vole i dozu humora. Legendarni humorista Mića Čokorilo svoje sugrađane je nasmejavao pričama o „zaposlenim prezimenima“: direktor bi bio Budalić, sekretar Lažetić, blagajnik Manjak, a zaštitu i odbranu obavljali Kukavica i Mirić. U njegovim anegdotama radna mesta bila su raspoređena po prezimenima – od policije, zdravstva i pilana, pa do narodnih kuhinja i meteorologije – što je lokalnom duhu davalo posebnu draž.

I smešna prezimena u Hercegovini nisu retka. Balavac, Čutura, Magarčić, Poplašen, Zlojutro ili Zlikovac i danas izazivaju osmijeh. Svako od ovih prezimena ima svoju priču – ponekad ozbiljnu, ponekad šaljivu – ali uvijek nosi duh ovog kraja.

Ukratko, prezimena Hercegovine nisu samo statistika ili obična oznaka identiteta. Ona su istorija, tradicija, snaga i humor utkane u svakodnevni život, jedno je sigurno da su da Hercegovci imaju najluđa prezimena u regionu.