
Милиони су претходних година уложени у реконструкцију и развој водоводног система у Требињу. Обнављало се старо и дотрајало, дограђивао систем да би се дугорочно обезбиједило стабилније и ефикасније водоснабдијевање, стварала основа за ширење мреже у перспективи како би се инфраструктурно испратиле амбиције града у погледу развоја нових урбаних зона...
Гдје је тренутно градилиште, шта је све до сада урађено и зашто су ове инвестиције важне за систем и потрошаче, за Глас говори директор „Водовода“ Требиње Ђорђе Миљановић.
У разговору је било ријечи и о другим темама - финансијском пословању требињског водоводног предузећа у отежаним околностима привређивања, свакодневним изазовима на одржавању мреже, квалитету воде коју пијемо, третману отпадних водa

Требиње је већ деценију и по дио инвестиционо захтјевног програма обнове и доградње система водоснабдијевања - који се финансира из кредитног аранжмана Владе Српске са међународним кредитором и уз учешће локалних заједница. Посљедњи уговор односи се на изградњу резервоара Полице и Црквина са припадајућим цјевоводима. Како теку ови радови?
- План развоја водовода у Требињу предвидио је раздвајање постојећег система на два подсистема – на десној и лијевој обали Требишњице. Подсистеми су развијани кроз два одвојена пројекта: 'Watsan 1' и 'Watsan 2'. Актуелним радовима завршавамо формирање подсистема на лијевој обали. У оквиру овог уговора до сада су изграђена два крака транспортног цјевовода по 250 метара - од спојног штаха код излетишта Студенац до резервоара Полице. Затим, резервоар Полице са комором запремине 2.500 кубика, са затварачницом и црпном станицом, потисни цјевовод дужине 405 метара до другог резервоара Црквина запремине 250 метара кубних, на којем се такође већ изводе завршни радови. Изграђен је и дистрибутивни цјевовод кроз насеље Полице, укупне дужине 1.700 метара. Ту нас касније чека доста посла на пребацивању прикључака, којим ће бити обухваћено око 160 домићинстава тог дијела насеља.
Кад је кренула градња подсистема лијевом обалом Требишњице говорило се да је ова инвестиција важна и због формирања дистрибутивног прстена који ће омогућити да град има воду и у случају неких озбиљнијих хаварија. О чему је конкретно ријеч?
- Завршетком изградње подсистема потпуно ће бити одвојена лијева обала, па ће Полице и тај дио града бити снабдијевани само са лијеве обале. Имаћемо практично комплетиран прстен водоснабдијевања да можемо манипулисати дистрибуцијом у случају неких хаваријских ситуација, односно да можемо из једног подсистема преусмјеравати воду ако је у другом нестане. То је омогућено још изградњом транспортно-дистрибутивног цјевовода уз лијеву обалу Требишњице, од бране Горице до града, али је без резервоара снабдијевање у таквим ситуацијама могло бити само привремено. Сада ће велики резервоар у Полицама служити и као лагер који ће у случају хаварија моћи водом да снабдијева - дуготрајно. Наравно, завршетком овог пројекта појачаће се и притисци у високим зонама. Напоменућу и то да су сви ови резервоари пројектовани на начин да је остављена могућност проширења на додатне коморе
Посјета градилиштима нових резервоара
Можете ли кроз кратку рекапитулацију подсјетити - шта је урађено у претходним фазама „генералног ремонта“ требињског водовода?
- У подсистему на десној обали замијењено је око 3,8 километара цјевовода и изграђено 7,6 километара нових цјеводвода - што је, дакле, око 11 километара нове мреже. Изграђени су и резервоари Крш, Клис и Подгљивље, укупне запремине 2,5 хиљада метара кубних. Затим, пумпне станице Хрупјела и Виногради, бустер станице Клис и Подгљивље. Вриједност ових радова износила је преко два милиона евра. У оквиру пројекта 'Watsan 1' урађена је и ревитализација и модернизација постројења за пречишћавање отпадних вода, вриједности 1,8 милиона евра. Дакле, вриједност радова завршених кроз пројекат 'Watsan 1' укупно је износила 4 милиона и 850 хиљада евра, од чега је 3 милиона обезбијеђено кредитом Европске развојне банке. Остало су била грантовска средства, највише шведске развојне агенције СИДА - милион евра за пречистач, те из буџета Града Требиња. У оквиру подсистема на лијевој обали изграђен је транпортно-дистибутивни цјевовод дужине скоро 5 километара - вриједности 900.000 евра. Овим посљедњим уговором комплетираћемо и ту фазу развоја водовода. Вриједност радова на формирању подсистема лијевом обалом који завршавамо износиће скоро 5 милиона марака.
Због чега су све ове побројане а милионске инвестиције значајне за систем и потрошаче?
- Изградњом ова два подсистема повећана је оперативна поузданост цјелокупног водоводног система града. Притисци се доводе у оптималне нивое. Рационализује дистрибуција воде и повећава сигурност и поузданост снабдијевања потрошача. Избјегавају ситуације, као што раније рекох, да читав град у случају хаварија остане без воде. Такође, ствара се основа за даљи развој система водоснабдијевања - ка новим урбаним зонама. Многи су бенефити од ових инвестиција, највише у редовности и квалитету испоруке воде.
Који још дијелови система, евентуално, недостају и шта је коначни циљ када се овај замашан инцестициони циклус употпуности заокружи?
- Постоји још потреба за градњом једног резервоара у Мостаћима. Према пројектном задатку, то би био мањи резервоар, запремине неких 2 х 250 метара кубних. Али мислим да ће ово идејно рјешење требати поново преиспитати због развоја система у том дијелу града и могућности снабдијевања Новог Требиња преко тог резервоара, па би оправдано било и ново димензионисање са већим капацитетима пумпи и резервоара. Такође, потребна је и реконструкција цјевовода од 'Града сунца' до Талеже. То су нам, дакле, приоритети у неким нашим развојним плановима. Наравно, у изради математичког модела и модела тренутног стања хидраулике у систему, коју радимо кроз пројекат 'Waterlink', покушаћемо укључити и потребе будућег развоја водовода према Новом Требињу кад дође вријеме за формирање ове урбане зоне. Старо Идејно рјешење развоја водоводног система тада Општине Требиње из 2008. године у великој мјери је испуњено изградњом претходно поменутих објеката. Након доношења новог Урбанистичког плана града биће потребно израдити и ново Идејно рјешење развоја водоводног система са одговарајућим математичким моделом.
Требиње је већ деценију и по дио инвестиционо захтјевног програма обнове и доградње система водоснабдијевања - који се финансира из кредитног аранжмана Владе Српске са међународним кредитором и уз учешће локалних заједница. Посљедњи уговор односи се на изградњу резервоара Полице и Црквина са припадајућим цјевоводима. Како теку ови радови?
- План развоја водовода у Требињу предвидио је раздвајање постојећег система на два подсистема – на десној и лијевој обали Требишњице. Подсистеми су развијани кроз два одвојена пројекта: 'Watsan 1' и 'Watsan 2'. Актуелним радовима завршавамо формирање подсистема на лијевој обали. У оквиру овог уговора до сада су изграђена два крака транспортног цјевовода по 250 метара - од спојног штаха код излетишта Студенац до резервоара Полице. Затим, резервоар Полице са комором запремине 2.500 кубика, са затварачницом и црпном станицом, потисни цјевовод дужине 405 метара до другог резервоара Црквина запремине 250 метара кубних, на којем се такође већ изводе завршни радови. Изграђен је и дистрибутивни цјевовод кроз насеље Полице, укупне дужине 1.700 метара. Ту нас касније чека доста посла на пребацивању прикључака, којим ће бити обухваћено око 160 домићинстава тог дијела насеља.
Кад је кренула градња подсистема лијевом обалом Требишњице говорило се да је ова инвестиција важна и због формирања дистрибутивног прстена који ће омогућити да град има воду и у случају неких озбиљнијих хаварија. О чему је конкретно ријеч?
- Завршетком изградње подсистема потпуно ће бити одвојена лијева обала, па ће Полице и тај дио града бити снабдијевани само са лијеве обале. Имаћемо практично комплетиран прстен водоснабдијевања да можемо манипулисати дистрибуцијом у случају неких хаваријских ситуација, односно да можемо из једног подсистема преусмјеравати воду ако је у другом нестане. То је омогућено још изградњом транспортно-дистрибутивног цјевовода уз лијеву обалу Требишњице, од бране Горице до града, али је без резервоара снабдијевање у таквим ситуацијама могло бити само привремено. Сада ће велики резервоар у Полицама служити и као лагер који ће у случају хаварија моћи водом да снабдијева - дуготрајно. Наравно, завршетком овог пројекта појачаће се и притисци у високим зонама. Напоменућу и то да су сви ови резервоари пројектовани на начин да је остављена могућност проширења на додатне коморе.
Шта Ви мислите о овоме?