Поводом завршеног пројекта „Живи здраву младост – реци не пороцима и насиљу“,који је одобрило и финасирало Министарство породице омладине и спорта Републике Српске, а провело Удружење „Међународни центар за промоцију људских права“ из Требиња,потврђено је да заштита физичког и менталног здравља младих имају централно мјесто у здравом развоју сваког адолесцента, и да је припрема младих за сигурнији прелазак у одрасло доба, посебно у данашњим условима, један од највећих изазова.

Резултати истраживања, проведеног током јануара и фебруара 2020. године за потребе овог пројекта, у коме су учествовали сви ученици деветих разреда основних школа на подручју Града Требиња, потврђују да, још увијек, сузбијању порока и вршњачког насиља међу младима није посвећена довољна пажња, да не постоји синхронизованост и одлучност одговорних субјеката у друштву да се стање о пороцима и вршњачком насиљу међу младима мијења у правцу сузбијања ових негативних појава. Циљ истраживања о пороцима и насиљу био је да се у стварности потврде или оповргну премисе везане за потребу додатне едукације младих када су у питању знања, ставови и евентуалне разлике у перцепцији и упознатости ученика о активностима на заштити од порока и насиља младих. Истраживање је, првенствено показало да дјеловање у овој области мора представљати неизоставан и веома значајан дио садржаја ширег дјеловања породице, школе, здравствених, социјалних и других релевантних установа и институција, што је нови и другачији приступ подизању свијести и сазнања младих о ризичним облицима понашања и њиховим крајњим и неријетко
трагичним посљедицама. Истраживање у оквиру овог пројекта потврдило је да ¼ испитаника никад није разговарала о штетности дроге у кругу породице, док се 45% испитаника изјаснило да о томе понекад разговарају у кругу породице. Такође, ⅓ испитаника сматра да им током деветогодишњег школовања није пружен довољан ниво знања о појавама као што су наркоманија, алкохолизам, пушење и вршњачко насиље, што указује на то да се у циљу превенције ових негативних појава и њиховом сузбијању мора посветити већа пажња,првенствено у породици и школи, као примарним институцијама васпитања и социјализације сваког
младог појединца и члана шире друштвене заједнице.У погледу склоности пороцима истраживањем је утврђено да највећи број испитаника,чак 43% њих, користи алкохол, од чега 38% алкохолна пића користи понекад, а 5% редовно.Истраживањем је утврђено да 15% испитаника користи цигарете, при чему половина од наведеног процента цигарете користи редовно, а друга половина понекад. У погледу кориштења дрога истраживање је показало да је 7% испитаника већ пробало дрогу, од чега се 4% њих иyјаснило да користи дрогу и користиће је и даље. Занимљиво је истаћи да се на питање да ли могу доћи у контакт са лицима која им могу понудити дрогу 23% испитаника изјаснило да могу, 17% испитаника се изјаснило да не жели да одговори на то питање, а 59% се изјаснило да не могу доћи у контакт са таквим лицима. У погледу вршњачког насиља 28% испитаника се изјаснило да је доживјело неки од облика вршњачког насиља, при чему је вербално насиље истакнуто као најчешћи облик вршњачког насиља, док 72% испитаника никад нису били изложени вршњачком насиљу. У случају да се нађу у улози жртве 52% испитаника за помоћ би се обратили родитељима, 29% школском педагогу, психологу или разредном страрјешини, а 16% њих не би се никомеобратили за помоћ. Забрињавајуће је да је 45% испитаника, једном или више пута било свједок вршњачког насиља. Испитаници су потврдили да је у циљу сузбијања и заштите од вршњачког насиља потребно вршити едукацију, што сматра 63% њих, док 37% сматра да су довољно информисани о овој области.Такође, истраживањем је утврђено да само 25% испитаника знају да су употреба или подстицање ученика на употребу дувана, алкохола или наркотичког средства, као и недоличан однос или насиље ученика једних према другима утврђени као тежа повреда дужности ученика, што указује на недовољно познавање прописа о њиховим правима и обавезама. Од посебне важности је да се млади оспособе да се супротставе негативном вршњачком притиску и охрабре да самостално одлучују које вриједности ће прихватити у
складу са својим личним опредјељењима, посебно када су у питању ризични облици понашања.С обзиром на значај и потребу јачања мјеста и улоге локалне заједнице, што је у овомистраживању и указано, сензибилнији однос, хуманизација и већа брига у условима живота и стандарда, ограничавајући фактор постаје и породица, чија улога је дерогирана бројним обиљежјима којима резултирају њена стања - незапосленост или презапосленост, социјална несигурност, у великом броју случајева неинформисаност, при чему су често ова питања „непотребна тема” у кругу породице, јер се то увијек дешава „неком другом“ или „негдје другдје“. Пораст броја младих са различитим облицима ризичног понашања у сфери болести зависности захтијева брже и боље сналажење у раном откривању и сузбијању ризичних фактора,адекватном приступу и превенцији кроз савремене континуиране методе здравственог образовања, те промоцију начина супротстављања вршњачком притиску, који је често и преломни фактор за прихватање наведених облика понашања, кроз различите видове здравственог и социјалног просвјећивања.

Анализом резултата истраживања у оквиру овог пројекта, Пројектни тим сматра да би у имплементацији наведених закључних ставова од изузетне користи биле и сљедеће мјере и активности, које би покренуло Министарство породице омладине и спорта Републике Српске, и то:

1. Да се настави истраживање у оквиру започетог пројекта, са ужом области која би се односила на превенцију и сузбијање негативних вршњачких утицаја и ризичних понашања младих у сфери болести зависности и вршњачког насиља;
2. Да се покрену активности на одабиру и профилисању облика едукације за успјешно сузбијање ових негативних појава, при чему је приједлог

Удружења да се покрене и реализује иницијатива за снимање документарног филма о наркоманији и алкохолизму, и филма о вршњачком насиљу, који би представљали обавезан вид наставног плана и програма, а приказивали би се на часовима одјељенске заједнице, уз могуће, или пак, пожељно присуство родитеља. Приказивањем наведених филмова, осмишљених и пралогођених узрасту адолесцената, на ефикасан и иновативан начин утицало би се на свијест младих људи о крајњим посљедицама кориштења дрога и алкохола, са једне и вршњачког насиља, са друге стране, при томе, стварајући код њих оправдан страх од наведених појава, јер би их гледање оваквих филмова у великој мјери одвратило од уласка у свијет порока из разлога што би они били освјештени о крајњим исходима и посљедицама наведених појава;
3. Да се путем ресорног министарства и Савеза општина и градова Републике Српске у свим јединицама локалне самоуправе Републике Српске формирају форуми, савјети или друга тијела са задатком очувања стабилног система вриједности, моралности и заштите од болести зависности младих и то проактивним, а не формалним дјеловањем;
4. Да се покрене акција да се у установама примарног нивоа здравствене заштите при Центрима за заштиту менталног здравља (у установама које их имају) отворе посебна савјетовалишта за превенцију и заштиту од болести зависности;
5. Да се иницира увођење сталних емисија на јавном радио телевизијском сервису и у штампаним медијима о теми заштите младих од болести зависности, сузбијања узрока вршњачког насиља и крајњих посљедица до
којих доводи овај вид насиља;
6. Да се покрену иницијативе за доношење аката у чијем фокусу ће бити мјере и активности на превенцији појава болести зависности и вршњачког насиља, с обзиром на то да се неки од важећих аката само у називу, а не и у садржају, баве превенцијом, како бисмо, као друштво, обезбиједили сигурно и подстицајно окружење за раст и развој дјеце и младих.