Дубровчани мање купују робу и услуге код привредника из Требиња усљед пандемије вируса корона, због чега домаћи привредници трпе велику штету, изјавио је Срни предсједник Подручне привредне коморе Требиње Душко Пантовић.
 

- Свакодневно разговарам са привредницима и сад они трпе озбиљну штету због недостатка клијенета из Дубровника - рекао је Пантовић.

Он је напоменуо да због посљедица вируса корона доста предузећа има велике губитке, не само угоститељи, већ и тржни центри и трговачки ланци, који не успијевају да превазиђу губитке због недостатка купаца из Дубровника.

Предсједник Подручне привредне коморе Требиње указао је да привредници у Требињу имају проблеме јер су многи углавном били ослоњени на купце из Дубровника, којих је сада мање, али је изразио очекивање да ће се стабилизацијом ситуације са корона вирусом та трговина вратити на старо и да ће наставити да расте.

- Долазак грађана Дубровника у куповину у Требиње је за нашу привреду позитиван јер доприноси развоју домаћих предузећа - рекао је Пантовић, истакавши да је тај вид трговине између Требиња и Дубровника значајан јер је доста привредних субјеката из Требиња базирало своје производе и услуге према тржишту Дубровника.

Он је оцијенио да су главни разлог великог броја купаца са дубровачке регије у Требињу, прије свега, повољна цијена робе и услуга, док су у Дубровнику те цијене прилагођене туристима и европским цијенама, пошто је Хрватска чланица ЕУ.

Грађани Дубровника у Требињу углавном купују пољопривредне, прехрамбене и текстилне производе који су знатно повољнији него у Дубровнику, а заинтересовани су и за куповину и наруџбину намјештаја, навео је Пантовић и додао да, међутим, посљедњих мјесеци због корона вируса ниједан комад намјештаја није продат у Дубровнику.

Он је указао да пољопривредници и привредници из Требиња и Републике Српске имају шта да понуде, и робу и услуге, и то по повољним цијенама дубровачком и хрватском тржишту.

Та врста сарадње, указао је, домаћим привредницима је значајна и због излаза на тржиште Хрватске која је чланица ЕУ, јер домаћи привредници на тај начин стичу одговарајуће искуства и сертификате да су њихови производи усклађени са европским тржиштем, а на тај начин им се, како је рекао, даље отварају и нова тржишта.

Пантовић је указао да, осим у пољопривредној, прехрамбеној и производњи намјештаја, највећи потенцијал за унапређење сарадње између привредника из Херцеговине и Републике Српске и Хрватске види у грађевинској индустрији.

- Ми имамо озбиљне грађевинске фирме не само у Херцеговини, већ и у цијелој Републици Српској које могу да изађу на тржиште Хрватске да граде, било да је ријеч о станоградњи, нискоградњи, високоградњи и изградњи генерално - истакао је Пантовић.

Према његовим ријечима, све што нуде произвођачи из Републике Српске, на примјер у вези са дрветом, као што је производња намјештаја, грађе, станоградње, може да буде високо конкурентно на тржишту Хрватске.

Он је нагласио да је излазак месне индустрије из Републике Српске и БиХ на тржиште Хрватске и ЕУ такође блиска перспектива и да би у тој области могла да се оствари значајна сарадња између привредника двије земље.

Пантовић је међутим указао да домаће норме за месну индустрију још нису усклађене са нормама ЕУ, али да се на томе ради.