Српска православна црква и вјерници обиљежавају данас празник посвећен Светима Ћирилу и Методију.

Ћирило и Методије били су грчка браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу тада неписменим Словенима.

Ова два брата рођена су у Солуну - Ћирило је 827. године, а Методије 815.

Претпоставља се да су били грчке националности, али су, пошто је Солун био окружен Словенима, научили словенско–македонски дијалекaт.

Ћирило је, према књизи "Живот Ћирила", био најмлађи од седморо браће и његово крштено име било је Константин.

Методијево крштено име било је Михаил, а име Методије добио је када се замонашио на планини Улудаг, у сјеверозападној Турској.

Методије је као официр провео десет година међу Словенима /македонским/ и тако научио словенски језик.

По повратку у Грчку замонашио се, а мало послије тога придружио му се и млађи брат Ћирило /Константин/.

Када је хазарски цар Каган тражио од цара Михаила проповиједнике хришћанства, цар му је послао браћу Ћирила и Методија.

Они су убиједили прво Кагана, а затим и много народа превели у хришћанство.

По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски.

На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире вјеру Христову, а умножене црквене књиге подијелили су свештеницима да уче омладину.

На папин позив стигли су у Рим, гдје се Ћирило разболио и умро 14. фебруара 869. године.

Методије се потом вратио у Моравију и наставио са ширењем вјере међу Словенима све до упокојења 6. априла 885. године.

Његово дјело наставили су његови ученици са светим Климентом, као епископом на челу. Прешли су Дунав и стигли на југ, у Македонију /Охрид/ и ту продужили започети посао браће Ћирила и Методија.

Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха Дан Светих Ћирила и Методија је Дан словенске писмености и културе. Код православних народа он се обиљежава 24. маја.