Велика опасност данас вреба од епидемије миопатије, односно кратковидости, јер и дјеца и одрасли све више времена проводе пред екранима, упозорио је офталмолог Дејан Војчић.

Војичић је у изјави Срни истакао да рад на близу, дуготрајан боравак испред малих екрана, учење или читање са екрана значајно утичу на психички развој дјетета, али и на раст диоптрије, те да се, усљед савременог начина живота, очекује да 2050. године сваки други човјек на земљи буде кратковид.

Он је нагласио истакао да се препоручује да се послије 45 минута рада направи пауза од 15 минута, односно да се погледа кроз прозор или на неку другу слику. Најбоље би било, каже, да је то природа.

"Без обзира на генетику, данас је све већи број пацијената са миопијом, јер дуг рад на близу издужује око. Тако да се минус диоптрија јавља и послије 18. године", рекао је Војчић.

Војичић је напоменуо да развој вида код дјеце траје до седме године, те да је потребно што раније открити уколико дијете има рефлекциону грешку на оку, односно диоптрију да би се на вријеме почело са исправљањем вида.

"Контролни преглед потребно је урадити већ у предшколском узрасту, у трећој или четвртој години, а не чекати да дијете крене у школу, јер тада је већ касно ако се открије диоптрија", рекао је Војчић, који је офаталмог на УКЦ-у.

Према његовим ријечима, послије шесте године препоручује се да се редовни преглед ради сваке двије године, а након 15. године по потреби, уколико је све у реду са видом.

"Дијете које има одређено обољење, треба да се прегледа онолико често како му његов љекар препоручи", рекао је Војчић.

Он је навео да су рјешења која се могу примијенити за исправљање диоптрије ношење диоптријских наочара, контактних сочива или скидање диоптрије ласером.

Кад је ријеч о контактним сочивима, Војчић је појаснио да постоје медицинске, професионалне и естетске индикације за њихово ношење.

"Медицинске индикације односе се на случајеве код којих се бољи вид постиже контактним сочивима, него наочарама, док се професионалне индикације односе на природу посла, која захтијева да пацијент носи сочива. Примјер је српски тенисер Новак Ђоковић, који када игра меч носи сочива, а када заврши носи наочаре", рекао је Војчић.

Он је навео да се естетска индикација односи на ношење сочива због љепшег изгледа, као и да љекари препоручују само медицинске индикације, нарочито када је ријеч о млађој дјеци, код којих се вид развија.

"Контактно сочиво је страно тијело које плива по рожњачи. Она се храни преко очне водице, а када је страно тијело ту, без обзира на тврдње произвођача сочива да кисеоника има довољно, око тада пати", рекао је Војчић.

Он је напоменуо да се ношење сочива дјеци препоручује у зависности од дијагнозе коју имају, те да нема правила са којим узрастом дјеца могу да их носе.

"Уколико је беба још по рођењу оперисала конгениталну или прирођену катаракту, онда мајка ставља сочиво да би се рехабилитовао вид дјетета. Када је ријеч о дјеци која имају диоптрију, могућност ношење сочива зависи индивидуално од дјетета до дјетета, односно колико је оно способно и зрело да самостално води бригу о хигијени сочива, али и да га ставља на око", рекао је Војчић.

Ласерско скидање диоптрије се препоручује код дјеце која имају медицинску индикацију за то, попут оне да не могу да носе наочаре због одређених здравствених стања у којима се налазе.

"Скидање диоптрије препоручује се и уколико диоптрија постоји само на једном оку. У другим случајевима, препорука је да се сачека да се заврши раст ока, као и да диоптрија не расте бар двије године. Јер, тешко је претпоставити да ли ће се, након ласерског скидања, диоптрија вратити, уколико око још расте", рекао је Војчић.