.jpg)
Од опојног мириса до горког окуса. Тако би се могло рећи за плантажни узгој смиља у Херцеговини, које је, до коју годину уназад, било сан о доброј заради.
Престала је продаја сировине и етеричних уља. Од некадашњих малих и великих плантажа, од два-три дунума, па до више десетина хектара, није остало ништа.
Ту и тамо, још покоја напуштена парцела свједочи о намјери да се, на жутом цвијету, може зарадити солидан новац.
Цијела прича, позната као смиљоманија, претворила се, најблаже речено, у разочарење.
Има ли спаса за херцеговачко смиље?
Шта Ви мислите о овоме?