Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац указао је данас на потребу отварања нових тржишта за пласман производа из Републике Српске и ФБиХ, оцјењујући да је то једна од најбољих мјера за заштиту домаће производње.

 Не умањујући значај тржишта ЕУ, сматрам да је неопходно радити на додатној повазаности са Русијом, Кином и Турском, али и храбрије ући у идеју потписивања уговора о слободној трговини са Евроазијском економском унијом. Ријеч је о импозантном тржишту већем од 180 милиона људи, на којем би привредници из Републике Српске и ФБиХ имали добре шансе за додатну стабилизацију и развој пословања - поручио је Кошарац.

Он је на представљању у Сарајеву спољнотрговинске размјене БиХ са свијетом у 2021. години, истакао да Евроазијска економска унија није значајна само из аспекта отварања нових тржишта, него и са аспекта страних инвестиција.

- Потписивање уговора о слободној трговини са Евроазијском економском унијом отвара могућност да страни инвеститори инвестирају у производне погоне у БиХ, произведу робу чије је поријекло из БиХ и као такву је извозе у Евроазијску економску унију - нагласио је Кошарац.

Кошарац је рекао да га је охрабрио податак да је у 2021. забиљежен раст укупне спољнотрговинске размјене БиХ за 30,9 одсто у односу на 2020. годину, узимајући у обзир све изазове које је пред домаћи привредни сектор поставила пандемија ковида 19.

Он је напоменуо да је главни спољнотрговински партнер БиХ и даље ЕУ, те да постоји опредјељење за имплементацију европских стандарда на домаћем терену, али да БиХ и ЕУ треба да буду равноправани партнери, уз пуно уважавање права да се заштити домаћа производња.

- Базично смо оријентисани на имплементацију постојећих споразума, али примарно морамо водити рачуна о заштити наших интереса и без комплекса разговарати са ЕУ. Искуства наших примарних произвођача и прерађивача говоре нам о потреби адаптације Споразума о стабилизацији и придруживању, јер је овај споразум, нажалост, потписан на њихову штету - оцијенио је Кошарац.

Он је подсјетио да је Министарство спољне трговине и економских односа с циљем санације негативних посљедица у више наврата Савјету министара предлагало увођење заштитних мјера на увоз свјежег и расхлађеног меса.

- Иако константно изостаје подршка министара из Федерације БиХ у Савјету министара, ми нећемо одустати од приједлога за увођење прелевмана и царинских стопа, јер је апсолутно неправедно да једино приликом увоза свјежег и расхлађеног меса у БиХ, у односу на земље у окружењу, нема никавих оптерећења - нагласио је Кошарац.

Говорећи о спољнотрговинској размјени у оквиру земаља Цефта, он је указао на потребу за унапређењем и додатним јачањем регионалне сарадње.

С тим у вези, посебно је издвојио регионалну иницијативу "Отворени Балкан", која представља озбиљну шансу за привредни напредак Републике Српске и ФБиХ, будући да ће регионална економска зона омогућити олакшану трговину робом и услугама, као и слободно кретање људи и капитала у земљама региона.

- Понову ћу упутити позив политичким представницима из ФБиХ да подрже и слиједе политику српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и опредјељење институција Републике Српске да заједно са Србијом и другим земљама регије будемо дио `Отвореног Балкана`. Заиста не постоји ниједан оправдан разлог да будемо `црна рупа` на Балкану и изолујемо наш привредни сектор из економски перспективних регионалних токова - нагласио је Кошарац.

Он је похвалио труд, напор и залагање привредника из Републике Српске и ФБиХ, истичући да су упркос свакодневним изазовима успјели да се етаблирају на регионалном, европском и свјетском тржишту.

- У том процесу институције можда нису домаћој привреди помогле у довољној мјери, можда нису биле на висини задатка. Моја порука институцијама је да морају бити сервис привреди и својим активностима дати вјетар у леђа привредној заједници - поручио је Кошарац.

На презентацији је речено да је укупна робна размјена БиХ са свијетом за прошлу годину износила 35,87 милијарди КМ, а покривеност увоза извозом повећана је за 3,8 одсто и износи 66,1 одсто.

У 2021. извоз је повећан за 35,7 одсто, у односу на 2020. годину, а вриједност извезене робе била је 14,27 милијарди КМ.

У истом периоду забиљежен је раст увоза за 27,9 одсто, а вриједност увезене робе износила је 21,60 милијарди КМ, што је довело до спољнотрговинског дефицита од 7,32 милијарде КМ.