Правни оквир у БиХ није задовољавајући када је електронска трговина у питању и удружења за заштиту потрошача покушавају да са институцијама ову област доведу у институтуционални оквир који би одговaрао  потрошачима, али и свим другим субјектима у том ланцу у складу са прописима ЕУ.

Ово је речено данас у Требињу на представљању пројекта о доприносу удружења потрошача на заштити права потрошача у БиХ у складу са правилима ЕУ о е-трговини.

„Онај  ко купује преко друтшвених мрежа треба да купује само на мјестима гдје може да отвори производ прије плаћања. Озбиљни трговци постављају адресу, број телефона, а постоји и образац одустајања од онлајн трговине“, упозорила је извршна директорица требињског Удружења “Оаза” Недјељка Илијић.

Илијићева наводи да су се купци у Херцеговини највише жалили да нису добили производ који су наручили или да сами морају сносити трошкове поврата производа са којим су незадовољни.

„Проблем је што потрошачи прије електронске куповине не провјеравају адресу нити услове куповине и поврата производа“, рекла је она.

Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана “ДОН” Приједор истиче да је потребно да се мјењају законске регулативе и да се у будућности донесе посебан закон о е-трговини.

„Препоруке којима ћемо се бавити у наредном периоду су да се ураде правилници који ће јасније дефинисати овакву врсту трговине у постојећем законодавству, поготово у Закону о заштити потрошача РС. Примјетно је да недостаје и информисаности о е-трговини, па је једна од препорука да се едукују сви који се баве заштитом потрошача, како би се на исти начин поступало на свим мјестима када је у питању трговина путем интернета“, истакла је она.

Марићева додаје да је продаја преко друштвених мрежа  нагло порасла посљедњих година у БиХ, а продајом на тај  начин губе регистровани трговци и држава, због  операзивања и других намета које немају они који продају производе посредством друштвених мрежа. 

„Ниједан потрошач није заштићен ако купи нешто преко друштвених мрежа, јер то је куповина на мјесту које нема адресу“, упозорила је она.

Снежана Шешлија, извршни директор Удружења грађана “ ТоПееР” из Добоја каже да има само око 10 одсто адреса  на којима се може разговорати о приговорима купаца приликом е-трговине. 

„Укључили смо и надлежне институције у овај пројекат, како би заштитили све нас као потрошаче, али и трговце“, навела је она.

Из удружења потрошача напомињу да незадовољни купци могу да се обрате њима, републичкој инспекцији или полицији уколико су “преварени” приком куповине путем друштвених мрежа.