Програм рада Аграрног фонда Града Требиња за 2022. усвојен је данас већином гласова, након двочасовне расправе, у наставку 11. сједнице Скупштине града Требиња.

Веселин Дутина, директор Аграрног фонда је навео да је буџет овог фонда за 2022. годину пројектован на 1 962 300 КМ, што је повећање од 15,59 одсто у односу на 2021. годину.

„Из буџета града Требиња се финансира 1 175 900 КМ док су властити приходи, од обављања дјелатности, са 650 000 марака колико су били прошле године, пројектовани на 730 000 КМ и то је повећање у износу од 12,31%“, рекао је Дутина.

Он је додао да је пола милиона КМ планирано за откуп производа кроз продајне објекте Херцеговачке куће и откупних станица-хладњача те да је из буџета града Требиња у 2022. години планирано 245 000 марака за развој пољопривреде, кроз осам програма, међу којима је и опремање објекта Херцеговачке куће у Београду, који би требало да буде отворен у овој години.

„Међу планираних осам програма подршке пољопривреди су отварање објекта Херцеговачке куће у Београду, програми подршке инвестицијама у производњи и преради породичних пољопривредних газдинстава, унапређењу инфраструктуре у рурална подручја, подршке развоју воћарске, виноградарске, пластеничке и сточарске производње, програми привођења земљишта култури и производње и додјеле садница воћа, развоја у сектору пчеларства, програм додјеле пчеларских пакета, програм подршке Удружењима корисника вода за наводњавање“, казао је дирекор Аграрног фонда.

Од укупног износа властитих прихода, додаје, 650 000 марака планира се за набавку роба за продајне објекте којима газдује Аграрни фонд.

„Укупан износ за капитална улагања у буџету за 2022. годину планиран је на 100 000 КМ, од тога 50 000 КМ из буџета града Требиња планирано је за завршетак једног плаца који ће бити база за пољопривредну механизацију, али и складиштење репроматеријала за систем за наводњавање“, рекао је Дутина.

Подсјетивши да Аграрни фонд своју делатност проводи у објектима Херцеговачке и Крајишке куће, расаднику у Придворцима, откупним станицама – хладњачама и објекту „Трећа доб“, Дутина је казао да Град Требиње, кроз продавницу „Трећа доб“, субвенционише продајне цијене - разлику између продајне цијене за пензионере и стварне продајне цијене у износу од 25% до 50% у зависности од пензионерске категорије, за шта је планирано 140 000 КМ.

Директор Аграрног фонда Града Требиња је истакао да у 2022. години фонд планира да отпочне прикључење корисника на систем за наводњавање Требињског и Петровог поља те Зубачког платоа, у које су значајна средства у протеклом периоду уложили Министарство пољопривреде, Град Требиње и Хидроелектране на Требишњици.

Дражен Бошковић, замјеник градоначелника Требиња истакао је да би требало мотивисати што више младих људи да се баве пољопривредом , али и постојеће пољопривредне произвођаче - да још више раде.

„Ми бисмо требали заједнички да радимо на томе да Аграрни фонд расте и развија се, као и сваки пољопривредни произвођач. Истакао бих препознатљивост града Требиња као локалне заједнице која има шта да понуди како у пољопривреди, тако и у туристичкој понуди са којом је Херцеговачка кућа уско повезана. Бројни важни актери регионалног туристичког тржишта заинтересовани су да примјене бренд Херцеговачке куће“, рекао је Бошковић.

Опозициони одборници навели су да би рад Аграрног фонда требао бити самоодржив, да има превише запослених у овом фонду и да су мали износи реалних подстицаја за пољопривреднике.

„Од близу два милиона средстава, за помоћ и подршку пољопривредницима иде око 150 000КМ, то је недомаћинско пословање“, навео је Небојша Милишић, одборник Листе за правду и ред.

Слободан Пртило, одборник СДС-а сматра да је Аграрни фонд формиран у доброј намјери, али да је у свом дјеловању одступио од основног – помоћи пољопривредницима.

„Што се тиче система за наводњавање, мислим да њима треба да газдује неко ко може одржавати овај сложени систем“, казао је Пртило.

Лука Петровић, у име Клуба одборника СНСД-а је истакао да је Аграрни фонд оправдао своје постојање и да даје пуну подршку раду овог фонда на развоју и унапређењу пољопривреде у нашем граду и Херцеговини.

„Урађено је много за развој пољопривреде, за подршку нашим пољопривредницима, отворени су објекти Херцеговачке куће и Крајишке куће, пољоприврдним произвођачима су дати бесплатни сјеменски материјал, кошнице, ђубриво, бесплатна обрада земљишта, купљено је и доста механизације, дијељени пластеници, широк је опус посла фонда. Поносни смо што је, захваљујући активностима Аграрног фонда, пољопривредника све више, они на најбољи начин раде на промоцији нашег града и РС, није случајно што је Херцеговачка кућа проглашена најбољим одрживим туристичким пројектом у свијету, на Берлинском сајму“, истакао је Петровић.

Он је навео да је највећа предност рада Аграрног фонда – усмјереност ка развоју система за наводњавање.

„За све пољопривредне површине доведене су примарне цијеви, у току је тендерска процедура за секундарну мрежу. Један дио ће преузети Воде Српске, један дио Град Требиње, а један дио корисници воде који желе да наводњавају своје обрадиве површине. У овом систему учествују РС, Град и корисници, предвиђа се даљи развој и унапређење пољопривреде, довешће се систем за наводњавање у села гдје их никад није било, гдје се људи муче без воде. Пољопривреда треба да буде исплатна, треба подржати и виноградаре и воћаре, ко год ради за тржиште, треба му помоћи. Неопходна је помоћ и за сточарску производњу, треба субвенционисати све наше пољопривреднике који би узгајали стоку, како би се касније продавала као сушено месо у објектима Херцеговачке куће широм Балкана јер ће потражња сигурно бити огромна“, рекао је Петровић.

Пуну подршку раду Аграрног фонда дао је и Јовица Влатковић, одборник Народне партије Српске.

„Рад Аграрног фонда је за сваку похвалу, својим дјеловањем помаже пласман тржишних вишкова наших пољопривредника, тиме се развија и село. Овим активностима, а нарочито радом објеката Херцеговачке куће, наш град се на најбољи начин рекламира и у туристичком смислу“, навео је Влатковић.