Осуђујућа пресуда због ратног злочина над цивилима у "Лори" добра је вијест, али је најтрагичније то што је њеном бившем управнику Томиславу Дуићу и осталима суђено само за период од априла до августа 1992. године, а "Лора" је трајала до августа 1997. године, када су из ње посљедњи изашли људи који су били заробљени у западнокрајишким општинама, њих 22.

Рекао је то за "Независне новине" Вукан Kовач, предсједник Удружења логораша регије Требиње, коментаришући то што су у сплитском Жупанијском суду неправоснажно осуђени Дуић на осам година и шест мјесеци те чувар Емилио Бунгур на четири године и десет мјесеци затвора.

"Они су били осуђени и раније, али док су били у бјекству. Међутим, неко им је у неком временском периоду савјетовао да је ипак боље да се предају, што су и учинили, а ова садашња пресуда је пресуда у обновљеном поступку", појаснио је Kовач у изјави за "Независне новине".

Kовач је рекао да је логор постојао у континуитету годинама, а судски процес односио се само за период од четири мјесеца, што је скандалозно за једно правосуђе и државу која себе хвали да је демократска.

"Нећемо се смирити док не падне пресуда за тај, али и остале логоре у Хрватској од настанка до затварања", истакао је Kовач.

Бојовић: Kад су ме у "Лори" изводили на стријељање, као да су ме частили.

Kада је ријеч о злостављању у "Лори", то се не може описати. Мене када су изводили на стријељање, тако сам се осјећао као да су ме повели негђе да поједемо јагње и попијемо гајбу пива. Бољеле су ме обрве, коса на глави, толико сам био премлаћен. Нису ме убили већ су користили неку маневарску муницију.

На тај начин је страхоте које је доживио у том логору описао Добривоје Бојовић из Требиња, један од преживјелих логораша, који није задовољан пресудом у случају "Лора", а коју је данас изрекао сплитски Жупанијски суд, неправоснажно осудивши бившег управника Томислава Дуића на осам година и шест мјесеци те чувара Емилија Бунгура на четири године и десет мјесеци затвора.

"Нисмо нимало задовољно јер поједини људи, који су били са мном логору, пресудом нису обухваћени, нису добили одштету. Ја сам у злогласној 'Лори' у Сплиту провео 14 мјесеци, а они су пресудом обуватили само период до 14. августа 1992. године. А ја сам остао још непуну годину тамо", рекао је Бојовић за "Независне новине".

Присјећајући се страхота када је вођен на стријељање, Бојовић истиче да је изведен и прислоњен уз зид.

"Тамо су стајали некакви стражари и држали су пушке у рукама. Био је човјек који чита дневну заповијест, некакву пресуду, ријечима 'Добривоје Бојовић осуђује се смртном казном стријељања...' Питали су имам ли посљедњу жељу, треба ли ми везати очи. Чуло се 'Нишани, пали'. Пушке пукоше, а ти останеш. Гађали су маневарском муницијом, ћорцима", истиче Бојовић у потресној исповијести за "Независне новине".

Бојовић се сјећа и Дуића али и Бунгура из тог периода.

"Дуића знам добро. Сјећам га се. Био је тамо и Бунгур. Знам их у душу", истакао је Бојовић.