Монаси манастира Тврдош код Требиња формирали су нови маслињак и ових дана почели садњу 300 нових садница маслина, чиме ће за сада заокружити бројку од око 1.500 стабала.

Цјелокупна парцела је, како каже сабрат манастира Тврдош, јеромонах Порфирије, површине око 10.000 квадрата, али ће се неће све засадити маслином, јер се планира оплеменити и другим културама.
„На овој парцели ћемо посадити искључиво италијанске сорте – лећино, пендолино, девантинка, сколана, јер су оне поприлично отпорне на ниске температуре, иако су мало захтјевније у смислу послова које треба обављати око њих, али, с обзиром да је у питању поприлично велика парцела, на остатку земљишта, које је каменитији од овог, посадићемо смокве и нар који врло добро успијевају управо на оваквој подлози“, објашњава отац Порфирије.

Напомињући да манастир Тврдош има маслињаке можда и од свога постојања, вијековима уназад, те да се старост неколико стабала процјењује на око 250 година, отац Порфирије подсјећа да је обнова маслињака кренула поткрај деведесетих година, када је блаженопочивши владика Атанасије почео доносити прве саднице из Грчке, да би 2014. године са првих маслињака почели убирати и прве плодове.

„За почетак је то била заиста мала количина од око 50 литара хладно цијеђеног уља, али су те количине већ наредне године и у каснијих пар година биле драстично повећавање, како су на род долазиле младе маслине“, каже даље отац Порфирије.

Каже да свака година није иста по родности, јер све зависи до опрашивања, а, будући да за италијанске сорте имају и адекватне опрашиваче, док грчке зависе искључиво од учинка пчела, за сада успијевају добити од 800 до 1.000 килограма, од чега половицу остављају за јело, а половица иде на цијеђење.

Ту се, међутим, не зауставља прича око финалног производа јер манастир Тврдош, иако то одавно имају у плану, још увијек није набавио апаратуру за цијеђење уља, па се све још увијек обавља у Жупи Дубровачкој или у Чапљини, што увелико отежава и поскупљује процес производње маслиновог уља.

„У наредних пар година планирамо да засадимо још 200 стабала маслине и на томе ћемо да станемо, а посветићемо се подизању уљаре коју сада немамо у Требињу“, додаје отац Порфирије.

У будућности очекује да и Република Српска добије своје Удружење маслинара и уљара, преко кога би се лакше могао остварити и пројекат уљаре, а за сада сви који се баве узгојем и прерадом маслина могу заједнички дјеловати у удружењу на државном нивоу чије је сједиште у западној Херцеговини и чији је он замјеник предсједника.