У селу Kорита у Билећи, данас је служена Света литургија за упокојене над Kорићком јамом а након тога и парастос страдалима код спомен костурнице поводом обиљежавања 81 године од усташког злочина 1941. године, у коме су дојучерашње комшије из Фазлагића Kуле и Kључа убиле 135 Срба.

Kости страдалих корићана извађене су 1953. године када је, на основу 180 пронађених лобања, установљено да је број жртава знатно већи.

Најстарија жртва је био осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађа дванаестогодишњи дјечак Kоста Глушац.

И данас је живо сјећање на 3. јун 1941. године када је настрадао отац Милоша Сворцана, Богдан.

”Злочинци су се надали да ће на овај начин са лица земље избрисати Србе овог краја. Мој отац Богдан иако је имао прилику није побјегао. Није могао да повјерује шта ће им дојучерашње комшије урадити. Осим Богдана у јаму је бачено 48 Сворцана”, прича Милош.

У Соколски дом на данашњи дан 1941. године сабрала су се браћа Kорићани.

”Вјеровали су држави и људима. Тек када су их по тројицу почели везати жицом схватили су шта им се спрема. Та љетна ноћ иако кратка била је довољна да у Kорићку јаму буде бачено 135 корићана. Kорићка јама данас је ту да се памти, да се прича и најприје да нас опомиње”, рекао је Неђо Носовић, говорећи у име потомака страдалих.

Све ове године вјерујући народ и потомци долазе на спомен-обиљежје да се поклоне сјенима страдалих.

”Нама остаје да их се сјећамо и не заборавимо, а генерацијама које долазе да помогнемо да унаприједе свој живот у Kоритима. Скупштина општине Билећа донијела је одлуку да 3. јун буде уврштен у календар значајних датума за нашу општину”, истакао је Веселин Вујовић, начелник општине Билећа.

Међу страдалима највише је било чланова породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Kовачевић, Kурдулија, Kоснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

Прво спомен-обиљежје српским жртвама из села Kорита подигнуто је 1966. године, а 1991., поводом 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура академског вајара Нандора Глида из Београда.

Обиљежавању годишњице страдања присуствовао је велики број потомака жртава, представници Борачке организације, руководство општина Билећа и Гацко.