Породице жртава Петровачке цесте, али и преживјели овог ратног догађаја када је у два наврата 7. и 8. августа 1995. бомбардована колона српских цивила која се повлачила из Републике Српске Крајине, годинама траже правду, али су до сада увијек наилазили на затворена врата, како у Хрватској, тако и у БиХ, изјавила је правна заступница жртава Петровачке цесте Слађана Чанковић.

На цести петровачкој                   Фото: РТРС

Она је навела да су ове жртве тек сада, након подизања оптужнице српског Тужилаштва за ратне злочине и њене потврде од Вишег суда у Београду, коначно дочекале какву-такву правду да добију бар статус жртве.

- Међу мојим клијентима је и троје лица који су преживјели ово ракетирање, али су задобили тешке физичке повреде. Они су у протеклом периоду, вишедеценијском, покушавали да добију статус жртве у Хрватској. Обраћало смо се и хрватској држави за накнаду штете и ништа - рекла је Чанковићева за Глас Српске.

Она је подсјетила да су сличне апеле упућивали и на адресу Тужилаштва БиХ, да би бар остварили статус "оштећене стране" у судском процесу који никада није отворен.

- Нигдје нисмо наишли на разумијевање. Штавише, свугдје су нам врата била затворена. Како нико у Загребу и Сарајеву није хтио да расвијетли овај злочин и саслуша ове људе, они су одлучили да се обрате правосудним институцијама Србије, које су након примања њихове пријаве одлучиле да подигну оптужницу - истакла је Чанковићева.

Она сматра да ће се вјероватно наставити са тензијама између Београда и Загреба због подизања оптужнице, али да ће најављени судски поступак у Србији сигурно водити у одсуству осумњичених.

- Колико ми је познато, не постоји иницијатива, а која би можда могла резултовати да Србија уступи овај предмет Хрватској. Нико од хрватских политичара није изашао са таквим приједлогом. Мишљења сам да све ратне злочине треба расвијетлити и казнити најодговорније, јер је то једини начин да оставимо прошлост иза себе - истакла је Чанковићева.

Она је нагласила да су српске жртве често жртве политике.

- Причати о њима у Хрватској, посебно о акцији "Олуја", није баш препоручљиво, јер се не дозвољава да се наруши "достојанство домовинског рата". У овдашњој јавности влада мишљење да браниоци нису могли да почине ратне злочине. Свако ко другачије мисли, постаје предмет политичке и јавне осуде - рекла је Чанковићева.

Виши суд у Београду 3. јуна 2022. донио је рјешење о потврђивању оптужнице Тужилаштва за ратне злочине на Петровачкој цести и у мјесту Сводна, односно за злочине у хрватској акцији "Олуја" из 1995. године.

Оптужница је подигнута против припадника хрватског ратног ваздухопловства Владимира Микца из Птуја, Зденка Радуља из Осијека, Жељка Јеленића из Пуле и Данијела Боровића из Вараждина због сумње да су извршили кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва.