Град Требиње креће у обнову и унапређење депоније и изградњу "Центра за управљање отпадом", сазнаје портал Акта.ба.

Наиме, у оквиру пројекта "Catalysing Environmental Financing for Low-Carbon Urban Development (URBANLED)", који финансира ГЕФ, а имплементира УНДП у БиХ, укључујући финансијску подршку Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске, израђен је локални план управљања отпадом са зеленим логистичким шемама развијен за Требиње.

Локални план управљања отпадом идентификовао је депонију Ободина као највећи емитер ГХГ гасова у систему управљања отпадом у Требињу.

Депонија Ободина се налази у граду Требињу, у природној вртачи на локалитету Ободина, на 4 км од градског подручја и око 5 км од центра Требиња. Депонија Ободина је у власништву Града Требиња и као депонија се користи од 1965. године. Укупна површина постојеће депоније је 26.500 м2, а укупна количина одложеног отпада је око 300.000 м3. Дневно се на ову депонију одлаже око 30 тона отпада.

Подсјетимо, у 2006. години израђен је пројекат санације и пренамјене у санитарну депонију, а 2008. године услиједила су додатна побољшања и изградња новог простора за одлагање отпада. Депонија преузима само комунални отпад из Требиња.

У оквиру пројекта Свјетске банке Унапређење седам одлагалишта чврстог отпада у Босни и Херцеговини, у 2019. години, припремљена је сљедећа документација за депонију Ободина:

-Студија изводљивости – Унапријеђење несанитарне депоније Ободина Требиње у санитарну депонију

-Идејни пројекат – Доградња несанитарне депоније Ободина Требиње у санитарну депонију

Прелиминарна еколошка и друштвена анализа.

Према постојећој документацији о претходним испитивањима, геостатски и геотехнички услови на депонији су веома повољни за одлагање отпада.

У документацији се наводи да би обнова и унапређење депоније би значајно смањило њен негативан утицај на животну средину.

Најважнији дио депоније је зона одлагања. У овој зони одвијају се све радње везане за истовар, посипање, сабијање и прекривање отпада. Такође спроводи мјере заштите подземних и површинских вода од загађења филтратом, као и мјере прикупљања и евакуације гасова који настају приликом разградње депонованог отпада", наведено је у документацији.

Развој пројекта захтијева прикупљање и обраду хидролошких података који се односе на шире подручје локације депоније, а који ће укључивати ​​сљедеће:

-изворишта (капацитет, квалитет воде, корисници, положај у односу на депонију итд.).

-површинске воде (водотоци и акумулације) са протицајима, минималним, средњим и максималним, и категоризацијом по квалитету.

-подземне воде (максимални нивои подземних вода, смјер кретања, квалитет воде и потенцијални корисници).