Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић изјавио је да потези хрватске Владе, попут најновије забране предсједнику Србије Александру Вучићу да посјети Јасеновац, показују да се хрватске власти бране од историјске истине и бјеже у историјски ревизионизам и, најгоре неоусташтво.

- Долазак сваког српског званичника у Јасеновац за савремену државу Хрватску је провокација, зато што подсећа на драматичну и трагичну историјску стварност Независне Државе Хрватске /НДХ/ - рекао је Ристић за РТС.

Он истиче да се Хрватска очито плаши своје трауматичне и драматичне историје, те подсјећа да је НДХ била једина држава у Европи која је мимо нацистичке Њемачке самостално и самовољно оснивала логоре смрти и оснивала логоре смрти за дјецу.

Ристић сматра да одлука о забрани предсједнику Србије да посјети Јасеновац представља антицивилизацијски и антиправни чин, будући да је ријеч о, прије свега, потомку жртава, а онда и о шефу државе народа који је понајвише настрадао на том локалитету.

- Ово је трећи покушај у последњих годину дана да председник жели, покушава да дође до Јасеновца. И то говорим као неко ко је укључен у читав тај процес. У прва два случаја, у септембру прошле и марту ове године, та посета је одгађана на молбу хрватске стране да још није време за то и да нису стечени услови - рекао је Ристић.

Он истиче да од 1945. године ниједан српски предсједник није посјетио спомен-подручје Јасеновац, а да хрватска страна никада не каже који су конкретни разлози због којег одбија посјете.

- Хрватска страна и даље држи да је Јасеновац забрањен за све српске званичнике и то је нешто што је недопустиво и за сваку осуду - рекао је Ристић, додавши да је незамисливо забранити предсједнику Израела да посјети Аушвиц.

Он наглашава да је оваква одлука логична имајући у виду доминантан политички и идеолошки наратив у Хрватској.

- Јасно је присуство неоусташтва у делу политичке, културне, верске, интелектуалне елите у Хрватској. Глорификација највећих злочина из периода НДХ, кроз постављање спомен-плоча, подизање споменика, именовање улица и тргова по њима, по минимизирању карактера геноцида почињеног над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату на територији НДХ, његове систематичности, масовности, бруталности - каже Ристић.

Он напомиње да је Јасеновац болна тема и за Србе, и за Хрвате, и за Јевреје, и за Роме, али прије свега за српски и хрватски народ.

- И то из различитих перспектива. За српски народ као народ који је највише пострадао на том локалитету, а за хрватски - као народ и припаднике народа и државе која је чинила злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима на читавој територији НДХ - рекао је Ристић.

Предсједник Србије Александар Вучић планирао је јуче приватно да посјети Јасеновац и Пакрац, али хрватске власти му нису дозволиле улазак у ту земљу.