Имамо и једну необичну и несвакидашњу причу, а ријеч је о љубави Српкиње и Француза.
 

Свадба Српкиње и Француза          Фото: РТРС

Кроз љубав Српкиње и Француза, испрелели су се историја, традиција, породице, понос.

Гачанка Љиљана Гојковић, спортско-рекреативни инструктор, и Француз Жулијан Бласко, инструктор летења, све то су увезали у брак и вјенчали се у Манастиру Светог Цара Лазара у Придворици.

Њихово вјенчање прво је ту послије више од 80 година.

Крстили су и кћерку Јулијану.

Послије грађанског вјенчања у Француској, Љиљана и Жулијан, за црквено вјенчање, по православним обичајима, кажу да нигдје није могло да буде него у Придворици. Међу четворо случајно преживјелих од покоља од стране комшија и кумова муслимана на Божић 1942 године, био је њен дјед Ђуро Гојковић.

Дјед и отац завјетовали су потомство да се никад не одрекну Придворице, у којој од Божића 1942 године, нико од Срба нема да живи. Тада је страдало 186 Придворичана.

- Придворица је наше поријекло, највећа жртва, понос - каже Гојковићева.

Остаће јој у трајном сјећању Велика Госпојина, крштење Жулијана и црквено вјенчање, као и крштење једногодишње Јулијане.

- Сад могу бити више поносан, јер имам кћерку која је Српкиња, која је крштена као Српкиња, не могу да будем више поносан него на то, да она буде поносна на своје поријекло - додао је Жулијан.

Жулијан зна причу о страдању Придворице. Одлука да се крсти и вјенча, била је искључиво његова. Претходно је супруга Љиљана, 2009. године, поносна на поријекло, традицију и породицу, са тројицом браће, прва крштена послије 68 година.

- Жулијан је инсистирао да доведемо нашу фамилијуи пријатеље, да и они знају, да се не крије шта се десило- нагласила је Љиљана.

Жулијана су добро прихватили породица и Гачани.

- Немам потребе да бирам да ли сам Француз, да бирам националност, ми се боримо за наше вриједности, за наша осјећања у дубини душе, наша вриједност јесте наша фамилија - истиче Жулијан.

Србо, брат Љиљанин каже да ће он и још два брата урадити што и сестра, каже да зет воли највише ћевапе и споро, али сигурно учи српски језик.

У Гацку ће остати још који дан. Па, онда пут Тарба, француској општини гдје настављају да живе.