У Дучићевој сали Музеја Херцеговине у Требињу вечерас је отворена изложба „Руско-српски односи у доба Петра Великог“, која је посвећена 350. годишњици рођења Петра Великог и 300. годишњици царског указа о слању учитеља у Србију да предају словенски и латински језик.

Изложбу је отворио замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић који је истакао да је циљ ове изложбе упознати обичног човјека са историјским чињеницама које нам нису доступне сваки дан.

„Те чињенице су имале пресудну улогу у прошлости, али су добра порука за све оно што се догађа у садашњости, а исто тако без познавања историјских чињеница не можемо размишљати о креирању стратегија и квалитетних приступа у наредном периоду. Јако је битно, поготово младим људима објаснити важност културе памћења, јер некада нисмо свјесни колико богату историју имамо и колико су се наши преци жртвовали да створе све ово што имамо данас. Сарадња руског и српског народа је на једном значајном нивоу, без обзира на све препреке са којима се кроз историју суочавао и један и други народ“, додао је Бошковић.

Предсједник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње Милана Бабић казала је да су посјетиоци вечерас имали прилику да виде двије тематски повезане изложбе.

„Један дио изложбе је везан за историјске догађаје, за долазак руских учитеља, нашег грофа Саву Владиславича, Милорадовиче, док је други дио посвећен стрипу који је изашао 1940-1941. године у Политикином забавнику, али због бомбардовања Београда није добио размјере које заслужује. Ова изложба је, по мени, једна од најважнијих ове године, тако ће она, почевши од Требиња, проћи све српске крајеве у Републици Српској јер је у питању догађај који представља један од темеља српске елите која ће створити српску државу“, објаснила је Бабић.

Др Георгиј Енгелхарт, виши савјетник Руског дома у Београду истакао је да је цар Петар Велики први поставио озбиљне темеље српско-руске везе.

„Он је покренуо образовну сарадњу прво кроз упућивање руских учитеља, затим је слао књиге и све ствари које је тражила српска црква за своје потребе како би подигла ниво образовања народа. Такође, познат је по томе што је имао пуно српских сарадника, од којих је можда најпознатији српски гроф Сава Владиславич. Сматрам да ће ова изложба бити јако занимљива свим Требињцима“, рекао је Енгелхарт.

Замјеник амбасадора Русије у Сарајеву Андреј Морозов казао је да им је веома драго што је ова изложба припремљена и отворена вечерас у Требињу.

„Везе између Русије и Херцеговине су почеле у вријеме Петра Великог и оне трају и данас, а проширење веза између наших држава је наш најважнији посао“, додао је Морозов.

Отварање изложбе употпуниле су руском пјесмом сестре Бојана и Јована Радмиловић, а стихове Александра Сергејевича Пушкина говорио је Алекса Антељ.

Организатори изложбе су Књижевно удружење „Сусрет“ Требиње, Руски научни институт, Руски дом из Београда и Музеј Херцеговине у Требињу уз подршку Града Требиња и предузећа „Хидроелектране на Требишњици“.