Иако је јавност навикла да се опозиција у Републици Српској згражава на наводну корупцију и криминал у власти, тврдећи како су они борци за демократију и правду, нема одговора ко финансира и помаже кандидатуру Јелене Тривић на позицији предсједника Републике Српске и Мирка Шаровића на позицији српског члана Предсједништва БиХ, пише портал “Политички.рс”.

У тексту се наводи да “Јелена Тривић, која је славу стекла на Тргу Крајине у Бањалуци када је обећала Давору Драгичевићу, оцу убијеног сина Давида, да неће ући у Народну скупштину Републике Српске, не одговара на питање одакле на њеним трибинама лица која су од раније позната МУП-у и јавности Српске, по вршењу најтежих кривичних дела, што оставља утисак да је реч о њиховим друговима који су очигледно њихови саучесници у покушају милитаризације политичке заједнице у Републици Српској”.

“Уосталом Мирку Шаровићу кандидату за српског члана Председништва БиХ и Јелени Тривић, више него очигледно одговара стање хаоса у Републици Српској које виде као обличје њиховог политичког опстајања и спасавања. Тривићева у стилу Маринике Тепиће држи се приче о наводној корупцији власти, јер су јој тако саветовали ментори који су помагали опозицију у Србији. Тако се опозиција у Републици Српској смишљено и непогрешиво уклапа у друштвени амбијент у коме преовлађује екстремистичко понашање”, наглашава се у тексту.

У Србији је опозиција фокус у предизборној кампањи ставила на предсједника Александра Вучића и његову породицу, додаје се у тексту, слично као што то ради опозиција у Српској – исти рецепт, само други актери.

“Свакако не треба заборавити ни саборца Тривићеве у борби против корупције Драгана Мектића, бившег министра безбедности у Савету министара, који је скоро постао Бањалучанин, након што је купио стан под сумњивим околностима и сумњивим уговором од Бојана Цвијетића, свог савјетника у Министарству безбедности у Савету министара, иначе оптуженог за трговину кокаина и најтежа кривична дјела”, наглашава се у тексту.

Портал “Политички.рс” наводи да сада Тривићеву и Шаровића подржавају паљански жестоки момци Радомир Којић и Јован Шкобо.

“О каквим лицима је реч зна Источно Сарајево и јавност Републике Српске. За њих се везују најтежа и најгора кривична дела. Може се само замислити како би опозициони медији у Српској и сарајевски медији који подржавају опозицију у Српској, ово користили, да су слична лица била рецимо на предизборним трибинама СНСД-а!?

Подземље Републике Српске и Србије је увек било повезано и испреплетано. Припадници Земунског клана су се сакривали по истоку Српске након акције ‘Сабља’ која је била одговор на убиство српског премијера Зорана Ђинђића 2003. године, када су на власти у Републици Српској били СДС и ПДП. Та владавина, као што је познато, била је обележена политичким убиствима и масовним деловањима ауто-мафије”, истиче се у тексту.

Наводи се да су “страни центри моћи и западне службе безбедности активни учесници сваке политичке кампање и у Београду и у Српској”.

“Након што нису успели извршити пуч у Београду и сменити Вучића, постављен је нови циљ – политичка елиминација Милорада Додика јер је сметња на путу тим страним центрима моћи да од Републике Српске направе празну љуштуру и створе унитарну, читај исламску БиХ. Сметња, зато што већинска јавност добро зна да једино са Додиком Срби остају на српском становишту, без угњетавања туђе слободе и туђих националних, верских, културних и других права”, наглашава се у тексту и додаје да се код опозиције средства не бирају, само се улоге мијењају.

“Јелена Тривић је тако и постала кандидат након што је смакнут њен највећи ривал, бањалучки градоначелник Драшко Станивуковић. Један од разлога његове елиминације била је и његова повезаност са властима у Србији на коју се млађани политичар стално позива, што Тривић никако није могла да прихвати. Али је зато оберучке прихватила да тргује истином са странцима.

Мирко Шаровић, упркос најлошијем рејтингу, постаје кандидат рачунајући пре свега на блискост са муслиманским сарајевским политичким круговима. Занимљиво да кандидат опозиције није, рецимо, Небојша Вукановић који има нешто бољи рејтинг, али није имао подршку врха СДС-а и ПДП-а, као ни Јелене Тривић која га је у кључном моменту ‘пустила низ воду’, сматрајући га како у поверењу зна да каже ‘неозбиљним и недораслим политичким блефером'”, наглашава се у тексту.

Даље се наводи да странцима и муслиманском Сарајеву не треба неко на кога би Београд имао утицај, те је Тривићева њихов идеалан кандидат која се доказала да се “не боји” Александра Вучића својевременим писмом у којем га је безочно и директно прозвала “за умешаност на прошлим општим изборима у Српској, што је далеко од било какве истине”.

Али, зато је велико поштовање показала према нелегалном и самозваном високом представнику у БиХ Кристијану Шмиту кога је дочекала са широким осмијехом, истиче се у тексту, пажљиво се консултујући са њим какву би политику требало да води.

“Нема сумње да Јелена Тривић није дорасла за функцију предсједника Републике Српске, јер не може достојно заменити државника Додика, због тога што на политику гледа кроз стране наочаре, док Додик гледа искључиво српским очима”, закључује се у тексту који је објавио портал “Политички.рс”.