У Републици Српској за девет мјесеци ове године вршњачко насиље починила су 42 малољетника, од којих су 18 ученици основне, а 24 ученици средње школе, речено је из Министарству унутрашњих послова Српске.

МУП Републике Српске Фoто: РТРС

Евидентирано је 27 случајева вршњачког насиља за која су полицијски службеници надлежним тужилаштвима поднијели 13 извјештаја о почињеним кривичним дјелима, четири извјештаја о предузетим мјерама и радњама, док је у осам случајева покренут прекршајни поступак, а за два случаја поступак је завршен у оквиру органа школе.

Из МУП-а наводе да је насиље извршено над 36 вршњака, од којих су 32 мушког и четири женског пола, а међу малољетним жртвама је 20 ученика основне и 16 средње школе.

- Пет малољетника задобило је теже, а 11 лакше повреде, 10 малољетника је претрпило психичку бол, једно малољетно лице је сексуално узнемиравано, а код деветоро малољетника наступиле су остале посљедице - рекли су за Сну у МУП-у.

Доктор психолошких наука Ивана Зечевић рекла је да је узрок насилног понашања код одређеног постотка дјеце генетска предиспозиција, али и учење по моделу.

Зечевићева је појаснила да што је дијете чешће и дуготрајније изложено утицају насиља и насилним понашањима, већа је вјероватноћа да ће постати насилно.

- Дјеца коју родитељи одгајају насилним васпитним методама, као што су батине или изговарање погрдних ријечи могу постати насилна према својим вршњацима, јер мало дијете научи да када се не понаша на адекватан начин и наљути родитеље од њих добије батине и на исти начин реплицира своје понашање у вршњачкој групи - рекла је Зечевићева.

Према њеним ријечима, на учење насилних облика понашања утичу друштвена средина и медији, а што су дјеца чешће у средини изложена насиљу постају толерантнија према насилном понашању.

Зечевићева каже да за насилно понашање код дјеце не могу искључиво бити одговорни родитељи, друштво или просвјетни радници, као и да је могуће превентивно дјеловати промоцијом здравих вриједности.

- Да бисмо дјецу научили због чега је лоше насилно понашање, потребно је да им у њиховој околини, у породици, друштву и кроз медије нудимо адекватне обрасце понашања, а тек онда од њих да очекујемо и адекватан начин понашања - навела је Зечевићева.

Зечевићева сматра да је важно оснаживати стручне службе у школама, те просвјетним радницима пружати подршку кроз систем додатне едукације, како би се правовремено реаговало.

Насилно понашање је свако намјерно и неоправдано наношење штете једној или више особа, односно дјеци, с циљем да се особа понизи, омаловажи и повриједи.

Дјечије свађе подразумијевају добровољан улазак у сукобљавање са намјером да се постигне одређени циљ, односно да једно мишљење буде доминантније и "побиједи".