Градоначелник Требиња Мирко Ћурић уручио је данас Повељу града Требиња Болници и Дому здравља, коју су примили директори ових здравствених установа Недељко Ламбета и Маја Мићуновић, док је Захвалницу града уручио академском сликару Мирјани Мири Маодуш.

Ћурић је градска признања додијелио на свечаној сједници Скупштине града поводом 13. новембра – Дана ослобођења Требиња у Првом свјетском рату, када је наш града прије 104 године ослобио Трећи батаљон 14. пука Тимочке дивизије српске војске.

У свом обраћању, Ћурић је рекао да је 13. новембар један је од најважнијих дана у историји Требиња, подсјећајући све нас, потомке оних који су пострадали али нису одустали од идеала слободе, достојанства и слоге, да треба да чувамо њихову свијећу водиљу коју су нам оставили у завјет.

„Слобода српског народа је имала велику цијену. Своје животе положили су бројни наши суграђани само зато што су били против окупаторских сила које су, испоставиће се двадесетак година послије, одувијек имале само једну жељу – да господаре туђим земљама и да одлучују о животима обичних људи. Страдање нашег народа почело је још 10. августа 1914. године, када су злочинци објесили Оровчане Трифка, Обрена и Мирка, а само два дана послије убили су и православног свештеника – пороха корјенићког Видака Парежанина. Био је то почетак голготе кроз коју ће до 1918. године проћи требињски народ, с циљем извршавања системских злочина како би заувијек затрли културне, обичајне, вриједносне, историјске и све друге обрасца једног народа“, поручио је Ћурић.

Он је навео да се крвници нису могли помирити са чињеницом да је им један бројчано мали народ, али духом и храброшћу много богатији од њих, стао на пут и супротставио се њиховим сулудим идејама да господаре Европом.

Заустављени су тамо гдје су се најмање надали и гдје су вјеровали да ће прије него било гдје друго заувијек остати и ту писати своју историју засновану на великом злочину. Нису успјели јер су наши преци, иако измучени, имали толику вољу и снагу да је она била јача од сваке аустријске пушке и хаубице, те утолико и продорнија од сваког њиховог метка. Нису им помогли ни конопци и вјешања, јер је наш народ био спреман на колективну жртву зарад слободе. Њихове злочине не може избрисати гумица, као што ни нашу жртву и храброст не може да порекне нико док је вијека и свијета.“, поручио је Ћурић.

Градоначелник Требиња је подсјетио да је током прве године рата, 1914. године, убијено 79 Требињаца, међу којима и двије жене – Аница и Цвијета, док је до 1916. године расељено 40 требињских села са 941 породицом са више хиљада чланова. Осим тога, казао је, тачан број мученика никада није утврђен, јер су наши суграђани страдали у бројним логорима широм крваве царевине – од Добоја и ђера до Арада.

„И данас послије толико година са овог мјеста желим да пошаљем прије свега једну хришћанску поруку љубави, да ово што су нам урадили никада нећемо заборавити, али да је на нама као људима да опростимо. Онима који су чинили ова недјела одавно је пресудио Свевишњи и то је за њихове душе највиша казна, а највећа радост за све нас. Јер знамо да је то једина правда и једини суд кога треба да се сви бојимо и да га са страхопоштовањем помињемо“, истакао је Ћурић.

Током говора, Ћурић се осврнуо и на своју недавну посјету Косову и Метохији и манастирима Пећка Патријаршија и Високи Дечани, одакле су упутили најискреније поздраве свим Требињакама и Требињцима.

„Морам да кажем да је тамо веома напета ситуација и питање је како ће све ово да се заврши, посебно након 21. новембра за када су привремене власти у Приштини најавиле почетак санкционисања оних који не желе да промијене регистарске ознаке. Вјерујем и надам се да ће наш народ мудрошћу и разборитошћу избјећи сва подметања да дође до нових сукоба“, навео је Ћурић.

Он је поручио да српски народ живи за мир, слободу и међусобно поштовање, али да то исто очекује и од других народа.

„Не може се тек тако избрисати миленијум постајања нашег народа на Косову и Метохији. О чему, како рече владика Методије, свједоче наше светиње и гробови предака широм страдалног Косова и Метохије. Тамо је, у сваком камену, дрвету, плодној ораници, споменику и човјеку саткано српско постојање и опстанак кроз вијекове“, поручио је Ћурић.

Делегација Града Требиња и Конзуларне канцеларије Републике Србије у Требињу претходно су положили вијенце на Споменик ослободиоцима Требиња од 1914 до 1918. године. Цвијеће је положено и на друга спомен-обиљежја на подручју града.