Свечаном сједницом Скупштине града и полагањем цвијећа на спомен-обиљежја палим борцима у Требињу је данас обиљежен 13. новембар – Дан ослобођења Требиња у Првом свјетском рату.

На свечаној сједници градоначелник Требиња Мирко Ћурић уручио је „Повеље града Требиња“ Болници и Дому здравља Требиње и „Захвалницу града Требиња“ цијењеном умјетнику Мирјани Маодуш.

Одлуку о додјели ових признања Скупштина града Требиња усвојила је на посљедњој сједници, одржаној 28. октобра.

У одлуци се наводи да су Болница и Дом здравља Требиње, као јавне здравствене установе које обављају дјелатност на секундарном и терцијарном нивоу те примарном нивоу здравствене заштите, „поред трајног, изузетног доприноса од општег значаја и интереса за наш град и регију, за јавна признања предложене због изузетног залагања запослених у периоду пандемије вирусом Ковид 19“.

Академски сликар Мирјана Мира Маодуш, наводи се у одлуци за јавно признање, предложена је „због константне промоције ћирилице и православља кроз свој умјетнички опус на свим меридијанима и исказано пријатељство према граду Требињу кроз дјела посвећена пјеснику Јовану Дучићу“.

Povelja 1.jpg (793 KB)

У свечаном обраћању градоначелник Мирко Ћурић је истакао да су се на данашњи дан наши преци ослободили окупатора, а наша земља напокон дочекала да буде слободна и да по први пут послије вишевијековне борбе буде достојна свог битисања.

„Застава слободе завијорила се 13. новембра 1918. године у Требињу и зато данас, послије 104 године, обиљежавамо једну велику прекретницу у историји нашег града - дан када је Трећи батаљон 14. пука Тимочке дивизије ослободио мјесто у коме данас живимо и омогућио му да почне да пише нове странице своје будућности. Овај велики дан један је од најважнијих у историји Требиња, подсјећајући све нас, потомке оних који су пострадали али нису одустали од идеала слободе, достојанства и слоге, да треба да чувамо њихову свијећу водиљу коју су нам оставили у завјет“, рекао је Ћурић.

Он је додао да је слобода имала велику цијену и да су своје животе положили бројни наши суграђани само зато што су били против окупаторских сила.

„Страдање нашег народа почело је још 10. августа 1914. године, када су злочинци објесили Оровчане Трифка, Обрена и Мирка, а само два дана послије убили су и православног свештеника - пороха корјенићког Видака Парежанина. Био је то почетак голготе кроз коју ће до 1918. године проћи требињски народ, с циљем извршавања системских злочина како би заувијек затрли културне, обичајне, вриједносне, историјске и све друге обрасца једног народа“, навео је Ћурић.

Градоначелник је казао да су монструозни злочини заувијек остали свједок једног пропалог система и једне пропале царевине.

„Током прве године рата, убијено је 79 Требињаца, међу којима и Аница и Цвијета. До 1916. године расељено је 40 требињских села са 941 породицом са више хиљада чланова. Нажалост, тачан број мученика никада није утврђен. Страдали су Требињци и у логорима широм крваве царевине - од Добоја и Ђера до Арада. Желим да истакнем и да је 670 наших земљака учествовало у пробоју Солунског фронта који је донио коначну слободу нашем граду и Балканском полуострву. И данас послије толико година са овог мјеста желим да пошаљем прије свега једну хришћанску поруку љубави, да ово што су нам урадили никада нећемо заборавити, али да је на нама као људима да опростимо. Што се тиче Требиња, само желим да вас обавијестим да настављамо са свим започетим пројектима и програмима. Једино сложно и заједно можемо постићи зацртане циљеве за добробит нашег града“, истакао је Мирко Ћурић.

Недељко Ламбета, директор Болнице Требиње је честитајући празник свим Требињцима истакао да требињској болници много значи ово највеће признање Градске управе.

„Захваљујем у име 301 здравственог радника у Болници Требиње, који су у протекле двије и по године били у једном рату, са невидљивим непријатељем, гдје је било преко 3.000 пацијената хоспитализовано. Ово признање ће нам бити подстрек да у наредном периоду будемо још бољи и да наши здравствени радници пруже бољу здравствену заштиту свим грађанима Требиња и Херцеговине“, навео је Ламбета.

Маја Мићуновић, директор Дома здравља Требиње захвалила је на овом значајном признању за које је рекла да ће бити подстицај за медицинске раднике да раде још боље.

„Ово признање биће подстицај свима нама да радимо још боље и да свим суграђанима, али и другим људима који дођу у наш град омогућимо још бољу, квалитетнију и доступнију примарну здравствену заштиту“, додала је Мићуновић.

Академски сликар Мирјана Маодуш је честитајући празник истакла да изузетно цијени Дучићеву поезију, поручујући да би сви требало да се потрудимо да Дучићев књижевни опус буде представљен и ван граница, те да његова поезија буде преведена на стране језике а Дучићеве књиге нађу мјесто у најелитнијим књижарама свијета.

„Драго ми је што сте ме на овај начин примили у ваш град, у град Јована Дучића. Фасцинирана сам Дучићевом поезијом, његовом финоћом коју је имао као дипломата. Покушавам на свој начин да Дучићеве пјесме покажем ван граница и жељела бих да се сви заједно трудимо у том правцу“, казала је Маодуш.

Делегација Града Требиња и Конзуларне канцеларије Републике Србије у Требињу претходно су положили вијенце на Споменик ослободиоцима Требиња од 1914. до 1918. године.

Маја Мићуновић, директор Дома здравља Требиње захвалила је на овом значајном признању за које је рекла да ће бити подстицај за медицинске раднике да раде још боље.

„Ово признање биће подстицај свима нама да радимо још боље и да свим суграђанима, али и другим људима који дођу у наш град омогућимо још бољу, квалитетнију и доступнију примарну здравствену заштиту“, додала је Мићуновић.

 стране језике а Дучићеве књиге нађу мјесто у најелитнијим књижарама свијета.

„

Делегација Града Требиња и Конзуларне канцеларије Републике Србије у Требињу претходно су положили вијенце на Споменик ослободиоцима Требиња од 1914. до 1918. године.

Цвијеће је положено и на друга спомен-обиљежја на подручју града.

Дан ослобођења Требиња успомена је на 13. новембар 1918. године, када је 14. пјешадијски пук Тимочке дивизије српске војске умарширао у град и донио слободу након вишевијековне турске и аустроугарске окупације ових простора.