Опште је познато да је најчешћи обичај да се у поноћ на богојављенску ноћ погледа кроз прозор и замисли жеља.

Вјерује се да се баш на овај дан, у ноћи између 18. и 19. јануара, у поноћ, отварају небеса и да се испуњавају баш све жеље.

Некада је највише било распрострањено да сви укућани, окренути истоку, прескоче преко сјекире и ватраља са жаром, а затим отпију по гутљај “неначете” воде, изговарајући притом: “Прођох сабљу – не посјекох се, прођох ватру – не изгоријех се, прођох воду – не удавих се!”

У нашем народу се Богојављење другачије назива Водице или Водокршће, па отуда и назив поворке. Осим тог, постоји обиље обреда и обичаја с водом, посебно усљед тог што се вјеровало у љековитост и чудотворност богојављенске воде (водице).

Већина обреда је подстакнута жељом за здрављем. Ради тог је било уобичајено да се изјутра 19. јануара, прије сунца, обави ритуално купање у ријеци.

Дјевојачки обичаји:

Вјеровање каже да ће неудате дјевојке које на ноћ пред Богојављење под јастук пред спавање ставе огледалце, сањати мушкарца за кога ће се удати.

Постоји још један дјевојачки обичај који налаже да на Богојављање дјевојке од тијеста направе четири лоптице. У три треба да ставе по папирић са именом своје симпатије, а један остављају празан.

Те лоптице се потом стављају у кључалу воду, и она која прва избије на површину је права љубав дјевојке. Уколико на површину исплива празна лоптица, значи да дјевојка још увијек није упознала оног који јој је суђен.

Људи вјерују и да вријеме на Богојављење показује и какво ће вријеме бити цијеле године. Тако ће, уколико пада снијег и буде хладно, цијела година бити родна. Насупрот томе, ако је вријеме ведро, година ће бити сушна. Ако је овај дан нарочито кишовит, то значи да нас чекају поплаве.