Највиши врхови свијета су у опасности да изгубе до 80 одсто своје запремине до краја вијека, што би у најгорем климатском сценарију довело до великих посљедица за милионе људи, наводи се у извјештају Међународног центра за интегрисани планински развој у Непалу.
 

Извјештај се бави утицајем климатских промјена у подручју површине 4,1 милион километара квадратних, од Авганистана на западу до Мјанмара на истоку.

У извјештају се наводи да су се глечери на планинским вијенцима Хинду Куш и Хималаји од 2010. до 2020. године топили 65 одсто брже у односу на деценију раније, што показује да виша температура већ има утицаја на глечере.

Стручњаци у извјештају подсјећају да се лед и снијег у региону топе у 12 ријека које дају питку воду за двије милијарде људи у 16 земаља, укључујући Кину, Индију и Пакистан. Они упозоравају да би на крају "превише воде могло да доведе до премало".

Центар је 2019. године објавио извјештај у којем се наводи да би чак и у најоптимистичнијем случају, уз загријавање од 1,5 степени Целзијусових, регион изгубио најмање једну трећину својих глечера. Нови извјештај показује да се ситуација погоршала, пренио је Си-Ен-Ен.

Уз загријавање између 1,5 и два степена Целзијусова, Хималаји би могли да се смање за између 30 и 50 одсто до 2100. године. Ако се свијет припрема за загријавање од три степена Целзијусова, глечери у Непалу и Бутану на истоку Хималаја могли би да изгубе 75 одсто леда, а уз само степен више и до 80 одсто.

Научници сматрају да је загријавање од 1,5 степени Целзијусових "горња граница" изнад које би дошло до драстичног повећања ризика од екстремних поплава, суше, шумских пожара и несташице хране.