За „Глас“ говори ГОРДАН МИШЕЉИЋ, директор „Хидроелектрана на Требишњици“

Производни планови „Хидроелектрана на Требишњици“ ове године били су амбициознији. И поред тога, повољне хидролошке прилике учиниле су да ће план, како се још раније могло чути из ХЕТ-а, највјероватније бити употпуности остварен. Штавише, да постоје и озбиљне резерве у акумулацији Билећа, толике да на реализацију неће много утицати ни случај да до краја године изостану озбиљније падавине. Шта све ово значи – у цифрама?
- Производни планови су били и јесу амбициозни. У кумулативу смо 100%, тј. пратимо план, а да ли ће бити остварен, зависиће од хидрологије и расположивости агрегата. Резерве у акумулацији „Билећа“ јесу толике да смо близу плана, у неколико десетина гигават сати, и уколико изостану озбиљније падавине до краја године, утицаће зато што на крају производња зависи од Електропривреде Републике Српске. План је 1.268 гигават сати, а са залихама и до сада оствареном производњом ћемо сигурно доћи до 1.200 гигават сати, што је у односу на једну просјечну хидролошку годину за 100 гигават сати више. Значи, једна просјечна хидролошка година је реда величине 1.100 гигават сати.

Када у ту производну једначину укључимо и фактор повољних кретања на тржишту електричне енергије (повољних, разумије се, само за оног ко струју продаје), није тешко закључити да ће финансијски ефекти ове производње, и у овом тренутку, а вјерујем и у перспективи – бити вишег реда величина него што је то био случај неких ранијих година?
- План за ову годину је неких 80 милиона конвертибилних марака и у сваком случају финансијски ће бити пребачен, а могуће је да дођемо чак и до неких 85 па чак и 90 милиона конвертибилних марака. Ако нас послужи хидрологија и ако будемо појачали производњу.

Како се уопште планира производња у околностима кад рад система евидентно зависи од количине и распореда падавина – које не можемо ни предвидјети, а камоли на њих утицати?
- Производња система се планира на тај начин што се узме посљедњих десет година, упросјече се падавине по мјесецима и на основу тога се планира производња на мјесечном, односно на годишњем нивоу. Тако да можемо  рећи да је наш план креиран на основу десетогодишњег искуства.

Када говоримо о ревитализацији старих постројења, „Хидроелектране на Требишњици“ су започеле и један капитални пројекат – замјене старих агрегата на ХЕ „Требиње 1“, који су у погону још 1968. године. Из неких политичких мотива њемачка влада обуставила је финансирање овог пројекта, а ХЕТ одлучио да потражи новог финансијског партнера. Да ли се по том питању нешто значајно десило од августа и одлуке њемачке владе? И колико је овај инвестиционо захтјеван подухват важан за ХЕТ и погонску спремност система у перспективи?
- Тачно је да је нама стигао допис из Министарства за економску сарадњу и развој Њемачке 9. августа и тада је прекинуто финансирање двије фазе ревитализације Хидроелектране „Требиње 1“. То су фаза 3 и фаза 4. Вриједност прве је 10 милиона евра, а друга би требала да буде уговорена у вриједности од 25 милиона евра. Наравно да је у питању политичка одлука, јер овдје је ријеч о ревитализацији, што је у принципу само техничка ствар замјене постојеће опреме, инсталисане још 1968. године. То се, уосталом, јасно може закључити и из дописа, у којем између осталог пише да пројекти у Федерацији Босне и Херцеговине неће бити прекинути јер, како они кажу, Федерација не води сецесионистичку политику и не разбија јединство БиХ. Били смо у процесу расписивања јавне набавке која је била усклађена са правилима KFW банке и гдје смо у неком реално брзом времену требали да изаберемо неког еминентног извођача, односно једног од најквалитетнијих који тренутно постоје на тржишту у свијету, који би нам замијенио комплетну опрему. Шта да радимо?! Сигурно је да ми нећемо одустати од тог пројекта и да ћемо наћи начин да завршимо ревитализацију. Да ли ће се то десити властитим средствима или кроз неку другу кредитну линију, видјећемо. У сваком случају, рад „Хидроелетрана на Требишњици“ није угрожен. Ми смо само хтјели да предуприједимо могућност за било какав нежељени сценарио. Агрегати су у изузетном стању и више сам него сигуран и у наредих десетак година да ће та опрема беспријекорно да ради. У том моменту кад су уграђени, то је била најквалитетнија опрема на тржишту: амерички генератори General Electric и хидромашинска опрема и турбина италијанског произвођача Riva Calzoni. Још увијек није пронађен адекватан инвеститор, односно кредитор за ревитализацију. Заинтересовани су Свјетска банка и Влада Мађарске. Чекамо завршетак ремонтних активности. План је да тада интензивирамо тражење кредитора.

Ремонтне активности у ХЕТ-у

Највећи инвестициони подухват ове генерације управе ХЕТ-а је свакако изградња ХЕ „Дабар“, прве у планираном подсистему „Горњи хоризонти“. Почетак радова планиран на главним објектима озваничен је у јуну ове године. Шта је данас актуелно на градилишту, има ли непредвиђених тешкоћа, како сте задовољни динамиком радова?
- По уговору, у првих шест мјесеци – значи, од јуна па до нове године - извођач радова „Gezhouba“ треба да уради главни пројекат и на основу главног пројекта за три и по године они требају да изведу радове. Радови подразумијевају изградњу бране - тунел је већ ископан у неком претходном поступку – затим, изградњу машинске зграде, уградњу агрегата, односно опреме и одводни канал кроз Дабарско поље. Оно што је актуелно је да су они почели један вид ископа. Знају гдје ће бити брана и почели су да раде у самом Дабарском пољу, да праве платое тамо гдје ће бити машинска зграда. Радови теку задовољавајућом динамиком.

Развојна постигнућа наше локалне заједнице у посљедњих пола вијека, чини се, данас би било тешко и замислити без улоге „Хидроелектрана на Требишњици“. Овдје у првом реду мислим на инвестиције у објекте и инфраструктуру различите намјене, које нису изостајале када год би се препознало да неке давно преузете обавезе из водопривредних сагласности то дозвољавају. Овдје ћемо се, ипак, осврнути на неке најактуелније - изградњу новог моста на траси будуће обилазнице, новог резервоара на Врелу око, инвестиције у проширење шеталишних зона уз ријеку, гдје се помиње и траса до Тврдоша?
- Интензивирани су радови на изградњи моста, иако јесте било одређених кашњења - у сваком случају ће бити завршен у неком реалном року. Путеви Републике Српске су расписали јавну набавку за прву фазу изградње обилазнице, односно пробијање трасе, која ће уобзирити мост као њен саставни дио. Резервоар на Врелу око је завршен и допринијеће квалитетном водоснабдијевању. Предат је на употребу и кориштење Водоводу Требиње а његова намјена јесте да, уколико дође до квара на пумпама, обезбиједи сасвим довољно воде у резервоару и простора да се гравитацијом неколико сати напаја град док се не изврши санација квара. Траса до Тврдоша је заправо саставни дио пројекта проширења пропусне моћи ријеке Требишњице кроз град Требиње и вјероватно ће бити урађена у сарадњи са Водама Републике Српске. Наравно, то је прилично стара идеја и као таква се помиње већ дужи низ година.

Ријека Требишњица – са комуналног, еколошког и туристичког аспекта? На тему чистоће и уређености ријеке и приобаља било је доста приче и у јавном простору. Такође, и неких критичких тонова. Какво је ваше размишљање на ову тему? Колико ХЕТ чини оно што је у моћи надлежних служби овог предузећа да Требишњица буде онаква какву би Требињци жељели? И шта би можда у перспективи могло више да се учини на овом плану?
- „Хидроелектране на Требишњици“ имају адекватне службе и - колико је у њиховој моћи - одржавају и приобаље и саму ријеку. Проблем настаје са интродукованом травом - које никад није природно живјела у ријеци, него је донесена неким или непланским порибљавањем или на неки други начин. У овом моменту не постоји никакав други метод сем механичког вида чишћења, што изазива велики напор код самих „Хидроелектрана на Требишњици“. Али, како рекох, успијевамо некако да изађемо на крај са овим проблемом. План је да се у перспективи набави другачија механизација, која је прилагодљивија - да се може што брже и што ефикасније одржавати само корито и рјешавати проблем траве. Има доста оваквих случајева, као што је Бушко блато или неке друге акумулације у региону - па у сарадњи са другим електропривредама, пратећи и њихова искуства, гледаћемо да трајно ријешимо овај проблем. Што се тиче саме екологије, осим одржавања ми и порибљавамо ријеку и комплетан слив. Познато је да имамо и мријестилиште и рибњак и да то радимо уредно. Рибљи фонд у ријеци Требишњици је и више него на завидном нивоу. Такође, искористио бих и ову прилику да апелујем на грађане да са своје стране дају допринос одржавању чистоће Требишњице, у првом реду - да не бацају смеће у ријеку...