Никола Бутулија из Требиња низ година се бави дуборезом, у његовој радионици од дрвета настају права умјетничка дјела попут икона, иконостаса и црквених мобилијара, па његови радови украшавају бројне домове и храмове у Херцеговини и шире.

Бутулија за Срну каже да је самоук дуборезац, односно сам је усвајао вјештине и знања о умјетничком резбарењу.

Овим обликом примијењене умјетности почео је да се бави прије десетак година, када га је владика Григорије упутио у радионицу манастира Тврдош, гдје је почео да ради дуборез.

"Послије тога сам израђивао предмете за манастир Дужи, Петропавлов манастир, манастир Тврдош, а након тога сам почео да радим и иконе. Не знам колико сам икона урадио, радим и по наруџби, договорим се са људима о мотивима који желе", прича Бутулија.

Према његовим ријечима, веома је битна љубав према овој врсти умјетности да би се радови успјешно и на квалитетан начин завршили.

"Најприје се осмисли цртеж рада, потом се то аплицира на дрвени комад, односно на радну плочу. Kада се то нацрта, онда се приступа раду, а у току рада осмишљава се сам начин резбарења, како ће се, рецимо, израдити неки цвијет, птица, распеће Христово", каже Бутулија.

Он додаје да се за рад обично користи липа, јер је она захвална, мотиви се најљепше могу изразити у њој зато што је једнобојна, мада се могу урадити и у храстовини и другим врстама дрвета.

Бутулија каже да некада сам рад траје мање од припреме дрвета, које треба минимално двије године да је старо.

"Ријеч је о ручном раду, све се ради длијетима, ножићима за резбарење", истиче Бутулија.

Он наводи да је ова врста умјетности једна од најстаријих, а недовољно је заступљена, па с обзиром на то да ради као васпитач у Дому ученика у Требињу, настоји да пренесе своје знање њима и истиче да је интересовање за дуборез међу младима велико.