Ovaj čovek, Brajon Vidner, bio je skinhed 16 godina. Imao je mnogo tetovaža po telu. Za skinhede je ovo jedan od načina da izraze svoj protest protiv društva. Ali sumnjiva slava najpoznatijeg britanskog rasiste počela je da opterećuje Brajana.

Imao je problema sa pronalaženjem posla, ogromne teškoće u ličnom životu. A brak i posebno rođenje sina naterali su Vidnera da preispita svoje stavove. Jedan od koraka na putu promene bila je odluka da ukloni tetovaže. Bilo je potrebno skoro 1,5 godina i čak 25 operacija. Na fotografiji, Brajonovo lice pre i posle operacija.

Hrišćani ne bi trebalo da se tetoviraju. Biblija to jasno zabranjuje: „Za mrtve ne pravite rezova na sebi, niti tetovirajte na sebi ikakve belege. Ja sam Gospod“ (Levitska 19:28); „Vi ste sinovi Gospoda, Boga svoga; ne pravite rezova na sebi, niti brijte dlake iznad očiju svojih za mrtve; jer ste svet narod Gospodu“ (Ponovljeni zakoni 14:1-2).

Bog je ponovio ovu zapovest za sveštenstvo: „I reče Gospod Mojsiju: Reci sveštenicima, sinovima Aronovim, i reci im: … Neka ne briju glave svoje, niti da skraćuju krajeve brade svoje, niti da prave reza na telu svome“ (Levitska 21:1,5). Veoma je značajno da je zabrana praćena pozivanjem na činjenicu da je njihov Bog Gospod. To jest, na prvu zapovest Zakona: „Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropstva. Nemoj imati drugih bogova osim mene“ (Izlazak 20:2-3).

Tetovaže su igrale različite uloge kroz ljudsku istoriju. U antičkom svetu, gde je jedna osoba mogla postati vlasništvo druge, tetovaže su, na primer, služile kao žig. Tetovaže su ljude svodile na nivo životinja: stoka nosi žig svog vlasnika, a rob nosi tetovažu sa imenom svog gospodara.

Međutim, u paganskom svetu, osnova značenja tetovaže bila je apelacija na duhove (to jest, kako mi hrišćani znamo, na demone). Kroz sliku na telu (svete znake), čovek priziva duha koga obožava u svoj život. Crkva odbacuje tetovaže upravo zbog njihovog mističnog značaja. Kroz tetovažu, čovek se povezuje sa nečistim i zlim duhovima, ali ne i sa Bogom. Priroda tetovaže je neizbežno kultna, magijska.

Naravno, tetovaže se danas ne rade kao neka vrsta mističnog rituala, već zbog mode ili tradicije. Ali sam čin - tetoviranje - je duboko paganski...

Stoga nije iznenađujuće što tetovaže negativno utiču na život osobe. Tako je novinarka Svetlana Kuzina u svom članku „Fatalne tetovaže“, nakon razgovora sa specijalistom za uklanjanje tetovaža Konstantinom Avramenkom, navela mnoge primere za to:

Aleksej Voronjin iz Odincova je napisao našim novinama: „Moja voljena devojka je bila tihi, dobri anđeo. Živeli smo u savršenoj slozi dve godine, čak smo planirali i venčanje. A onda jednog dana u salonu je tetovirala na zadnjici - malog đavola sa bodežom . I njen karakter se odjednom dramatično promenio. Počela je da se svađa oko sitnica, da bude ljubomorna i ljutila se na jezik. Kao da ju je taj mali đavo bodeo nožem u zadnjicu. Na kraju smo raskinuli. Da li tetovaža zaista može da promeni čoveka?“

- Možda, - uverava Konstantin Avramenko, - tetovaže menjaju živote ljudi - onih koji su, zbog nepromišljenosti, napravili tetovažu sumnjive sadržine. Uverio sam se iz sopstvenog iskustva.

Konstantin Avramenko, optički fizičar po obrazovanju, već nekoliko godina uklanja tetovaže sa kože svojih klijenata. Rekao je da tetovaže ponekad menjaju karakter ljudi i bukvalno privlače nevolje. Ali moda za ove „ukrase“, nažalost, ne prolazi. Obično pacijenti kažu Konstantinu zašto su odlučili da se reše tetovaže.

DEVOJKA I DEMON

- Došla mi je devojka sa kineskim znakom. Takođe na zadnjici, - kaže Avramenko. - Plakala je i molila me da odmah obrišem tetovažu. Prema njenim rečima, nesreće su se sručile na nju odmah nakon što je crtež nanet. Za godinu dana je izgubila posao, rodila mrtvorođeno dete, a muž ju je ostavio. A poslednja kap koja je prelila čašu, što ju je skoro dovelo do samoubistva, bilo je grupno silovanje od strane pijanih maloletnika. Malo se oporavila i potrčala da ukloni tetovažu, koja je, kako sam saznala, značila reč „demon“.

PADOBRANAC I PAUK

- Imao sam bivšeg padobranca sa složenom tetovažom: avioni, krila, padobran i smrt sa kosom. Molio me je da izbrišem crtež smrti za bilo koju sumu novca. Ja sam, rekao je, realista i nikada nisam verovao u magiju. Ali kada sam počeo da hodam sa ovom tetovažom, kao da mi je sreća okrenula leđa.

STRAŽAR I BROJ „13“

- Pre dvadeset godina, četrdesetogodišnji radnik obezbeđenja u banci na Arbatu istetovirao je na malom prstu - broj „13“. I svih ovih godina, prema njegovim rečima, prati ga „loša sreća“. Prvo mu se majka teško razbolela, i da bi platio lečenje, morao je da proda svoju daču. Zatim je doživeo saobraćajnu nesreću, za koju je morao da plati svojim stanom. Ćerka mu je postala narkomanka. Porodica se raspala. Kada sam obrisao tetovažu, sve se promenilo u njegovom životu... Upoznao je ženu koju je voleo, a od pokojnog dede nasledio je luksuznu daču. Sada se broj „13“ još uvek malo vidi. Nedavno me je pozvao i pitao: dođi i dokrajči me, možda će mi se život još više promeniti?

DEVOJČICA I LEPTIR

- Šesnaestogodišnja devojka je tetovirala na leđima - prelepog šarenog leptira. Od tada, glavna stvar u njenom životu bila je da svako veče upoznaje novog momka. Posle škole nije išla na fakultet, već je trčala po noćnim klubovima. Mladi ljudi su se prema njoj ophodili bez poštovanja. I nije izlazila iz tuđih kreveta. Njen dečko joj je govorio ružne stvari i počeo je da se zabavlja sa njenom prijateljicom. Neko joj je savetovao da se reši tetovaže, poslavši je kod mene. Objasnila sam joj da je, prema starim verovanjima, leptir znak prostitutke . Nakon što je tetovaža uklonjena, njen dečko joj se vratio, i pre mesec dana su se venčali. Sada očekuje dete.