Република Српска наредне године планира реализацију националног пројекта којим би средњошколци у другом и трећем разреду били, уз сагласност родитеља, тестирани на наркотике.
 
То би омогућило Министарству унутрашњих послова Републике Српске да стекне увид о томе у којим школама или дијеловима Српске постоји трговина наркотицима.

Гостујући у Јутарњем програму, Весна Випотник, предсједница Комисије за сузбијање злоупотребе опојних дрога Владе Републике Српске, и Сања Станић, члан Комисије за сузбијање опојних дрога Републике Српске и извршни директор Удружења грађана "Викторија" говорили су о реализацији овог националног пројекта али и опасностима и пошастима које носе употреба психоактивних супстанци.

Весна Випотник истиче да је повод за цијелу иницијативу недавни симпозијум у Влади Српске, гдје је питање детаљно разматрано, као и план националног пројекта, а то је тестирање средњошколаца на опојне супстанце уз сагласност родитеља.

- Прво морам рећи да ово није мјера казне, него мјера заштите, јер морамо признати да је заједница јака онолико колико брине о рањивима. Подаци из свијета су драматични – 100 милиона људи користи канабис, а у Европи сваки трећи је бар једном користио психоактивне супстанце. То је разлог за аларм, не само код нас, него у читавом свијету - рекла је Випотник.

Додаје да се у земљама као што су Италија, Исланд или Чешка, ова тестирања проводе већ годинама и дају позитивне резултате.

- Смањена је употреба алкохола и психоактивних супстанци. То није репресивна, већ превентивна мјера. Млади са 14 година већ експериментишу са психоактивним супстанцама, а мозак се у том периоду још развија, што доводи до поремећаја у понашању. Овај пројекат је важан и представља једну од мјера смањења штете. Најважније је да у раном периоду препознамо дијете у ризику и укључимо га у програм заједно са родитељима, који су најважнији партнери - поручила је Випотник.

Додаје да ће се у школама прво радити са родитељима - да им се објасни како ће се тестирање проводити и да је ријеч о превенцији и заштити младих.

- Ако у раном узрасту откријемо дијете које експериментише и укључимо га у одговарајуће програме, а тиме спасимо један живот и једну породицу пошасти страдања – заједница је учинила велики корак - нагласила је Випотник.

Сања Станић, члан Комисије за сузбијање опојних дрога Републике Српске и извршни директор Удружења грађана "Викторија", поручује да живимо у ери технолошког напретка, доступности свега и свачега, и претјераних права, а с мање одговорности. Родитељи су често мање посвећени својој дјеци, иако то није оправдање. Важно је колико квалитетно вријеме проводи родитељ са дјететом.

- Дјеца су често препуштена сама себи. У најранијем узрасту, чак 60 одсто младих користи дуванске кесице – оне су веома адиктивне и стварају јаку зависност. Након забране њихове употребе, остаје проблем: већ имамо бројне облике зависничког понашања. Ту су и електронске цигарете и синтетичке дроге – а наше могућности су ограничене. Друштво и грађани стално пребацују одговорност једни на друге - упозорила је Станићева.

Подсјетила је да је велики дио надлежности у овим случајевима пренесен на ниво БиХ, и да допуњавање листе нових психоактивних супстанци 15 година није рађено, а супстанце се брзо развијају и појављују, па је тешко реаговати ако нису уврштене на листу.

- Истраживање које смо спровели 2020. године – узорковање радних површина у основним и средњим школама – дало нам је смјернице. У 24 школе, у 11 њих пронашли смо трагове психоактивних супстанци: у пет основних и чест средњих школа. То је озбиљан сигнал. У вријеме короне ученици су мање боравили у школама, а ипак су пронађени трагови. Највише је било марихуане и амфетамина, а у једној школи чак и траг кокаина на катедри - упозорила је Станићева.

Додаје да кроз ове активности и уз подршку руководства Српске, долазимо до озбиљнијег друштвеног одговора. Ако нема друштвеног одговора – нема ни адекватне превенције.

- Ово је само једна мјера, а иза ње мора слиједити читав низ активности. Ако тест покаже да је ученик позитиван, потребно је укључити породицу и започети процес – то је дуг и осјетљив пут. Важно је повјерење, а родитељи понекад то доживљавају као осуду. Али ако спасимо једно дијете које је тек почело експериментисати – урадили смо много - нагласила је Станићева.

Подсјећа да су тестови неинвазивни – урин или пљувачка – брзи, једноставни и доступни у апотекама.

- Ово је добровољно. Родитељи који су прошли пакао зависности своје дјеце најбоље знају колико то траје и колико боли. Наркоманија је болест. Родитељи су, нажалост, ти који најчешће последњи сазнају. Сви гурају проблем под тепих. Код зависности – аларм мора да постоји - нагласила је Станићева.

Весна Випотник додаје да ће се тестирање одвијати у мултисекторско.

- Ово је мултисекторско питање и укључује Министарство просвјете и културе, Министарство породице, омладине и спорта и МУП Српске. Ово нису репресивне, већ превентивне мјере. Желимо да добијемо реалне податке о томе шта се дешава у Српској међу младима. Прво ћемо радити на оспособљавању наставног кадра - да препознају ризична понашања код ученика и да о тој теми могу отворено разговарати. Радиће се и с родитељима, прије тестирања, да им се објасни да је процес повјерљив, анониман и да неће довести до стигматизације - нагласила је Випотник.

Додаје да би и сама као родитељ жељела да провјери своје дијете и увјери се да је на добром путу.

- Родитељи су нам најважнији партнери – без њих и без наставника, овај процес није могућ. Када смо објавили информацију, на друштвеним мрежама појавили су се коментари типа: "тестирајте политичаре, а не дјецу". Разумијем то, али овај процес мора бити одвојен – ово је превенција и заштита младих. Подаци из свијета су алармантни, као и наши из 2020. године - упозорила је Випотник.

Наглашава да је важно дјецу враћати спорту и здравим активностима, јер живимо у времену модерних зависности, а имамо стручњаке који могу да одговоре тим изазовима.

- Особа која дође у савјетовалиште пролази процјену: зашто је почела да експериментише, који су узроци, у каквом је окружењу? Свако је различит – приступ мора бити индивидуалан. Потребно је изградити повјерење и мотивацију - додала је Станићева.

Подсјећа да зависници често минимизирају проблем, манипулишу родитељима – то је сама природа болести. Истиче да наркоманија јесте хронична болест.

- Морамо обезбиједити услуге, лијечење, третмане и каснију реинтеграцију у друштво. Имамо бројне младе људе који су прошли терапијске заједнице и данас су остварени, корисни и воде здрав живот - закључила је Станићева.