Објављивањем јавног огласа за споразумно стицање непокретности који је објавило Јавно предузеће Аутоцесте ФБиХ, практично је почео процес куповине земљишта за изградњу Јадранско-јонског аутопута у Босни и Херцеговини.

Ријеч је о пројекту о којем се прича деценијама, али који тек сада показује прве озбиљне знаке померања са мртве тачке, јавља ХерцеговинаПрес.

Оглас се односи на деоницу Почитељ - Столац, дужине око 23,5 километара, која је тренутно најспремнија за изградњу, јер је највише одмакла у припреми пројектне и техничке документације.

Управо зато би ова деоница требало да буде прва која ће бити изграђена, док су остале деонице Јадранско-јонског аутопута у раним фазама припреме.

Ово је део трасе где се будући аутопут одваја од Коридора 5Ц, отварајући пут ка источној Херцеговини.

Посебну пажњу привукла је информација да је америчка грађевинска компанија Бехтел, један од највећих инфраструктурних извођача радова на свету, заинтересована за овај пројекат.

Иако је важно нагласити да припреме за Јадранско-јонски аутопут трају годинама и нису директно повезане искључиво са најновијим интересовањем америчке компаније, очигледно је да укључивање Бехтела убрзава процесе, барем у делу који се односи на прву деоницу.

Занимљиво је и то да ова прича оживљава у време велике америчке „експанзије“ у Босни и Херцеговини, где власти оба ентитета предузимају бројне кораке како би стекле симпатије администрације Доналда Трампа.

Укупна дужина Јадранско-јонског аутопута кроз Босну и Херцеговину је 103 километра, што у контексту великих инфраструктурних пројеката у региону не представља посебно захтевну километражу.

Траса почиње на раскрсници Почитељ, на коридору 5Ц, а завршава се у селу Аранђелово, код Требиња. Управо зато се поставља питање зашто је овај пројекат годинама у застоју, док се истовремено у остатку Босне и Херцеговине граде много дуже и сложеније деонице аутопутева.

Један од разлога лежи у чињеници да је кроз источну Херцеговину разматрано неколико опција трасе, без коначне политичке и стратешке одлуке. Најчешће помињане варијанте биле су руте кроз Попово поље, али и северно од планине Бјеласица, кроз подручје општина Љубиње и Требиње.

Стари пут од Љубиња до Требиња некада је ишао управо у овом правцу, пре изградње данашњег пута кроз Попово поље. Тај стари пут који је повезивао два града Херцеговине био је дуг око 43 километра, док је данашња траса дугачка око 60 километара, односно 17 километара дужа.

Поред тога, постоје опције да траса аутопута иде преко Берковића и подручја Љубомира, затим према селу Јасен, и даље до села Аранђелово, где је суседна Црна Гора, у месту Нудо, већ дефинисала тачку спајања будућег аутопута.

Реч је о међународном путу који би требало да повеже Трст и грчки град Игуменицу, европској идеји старој скоро 50 година, али која тек сада добија реалне облике.