На данашњи дан, 24. марта 1999. године, машинерија НАТО пакта покренула је једну од најпрљавијих и најбестијалнијих кампања у историји свог постојања и то против једне суверене земље у срцу Европе, замијенивши дијалог смртоносним бомбама и осиромашеним уранијумом, који и данас, 27 година послије, сије смрт, не бирајући пол, животну доб, друштвени статус..

Данас се навршило 27 година од агресије НАТО пакта на Србију и то је, без сумње, 27 болних и тешких година за српски народ и његову државу. Они, који су донијели одлуку да бомбама заспу Србију, ни до данас ништа нису научили, а понајмање су схватили шта су урадили српском народу тог прољећа 1999. године. У тим тешким, опаким и смртоносним данима, многи припадници нашег народа изгубили су живот, страдале су читаве породице, а посљедице бомбардовања осјећамо и данас.

Све што се у свијету дешавало послије тог 24. марта 1999. године, а свједоци смо, кулминира ових дана у читавом свијету, јасно показује колике су размјере неправде, учињене Србији и српском народу, колико је погубна била одлука да се погази међународно право и нанесе ударац једној сувереној држави, њеном становништву, економији, привреди..

Србија је данас, 27 година послије „Милосрдног анђела“, како су агресори иронично назвали свој смртоносни поход, економски стабилна и јака држава, која успјешно одолијева изазовима данашњице и мудро се позиционира на глобалној политичкој сцени. Србија није заборавила неправду, нанесену њој и српском народу, а тешко да може и опростити, иако је хришћански праштати гријехе, свјесно или несвјесно почињене. Опрост је претежак из много разлога, а један од најважнијих је угрожено здравље становништва, што се доводи у директну везу са бомбардовањем разноразним експлозивним средствима.

Ми из Републике Српске најбоље разумијемо нашу браћу с друге стране ријеке Дрине, јер смо у готово истој ситуацији били у неколико наврата, током грађанског рата у БиХ. НАТО агресор, сврставајући се на једну страну, покушао је бомбама да угуши нашу слободарску жељу да живимо слободно, своји на своме, бранећи вјековна огњишта. Нису успјели у томе, као што нису ни Србију уништили, већ су је учинили вриједном дивљења, поноса и вјере у њену несаломивост.

Управо та тврдоглава несаломивост, српском народу је помогла да побиједи све неправде и уздигнуте главе изађе из тешких ситуација, којих није мањкало у нашој бурној историји. Република Српска остаје чврсто уз Србију, своју матицу, јер је она окренута будућности, просперитету и трајној заштити нашег народа, са обје стране ријеке Дрине.