Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ упитао је данас бошњачке политичке лидере ко је током рата у БиХ запалио српску православну цркву у Зимчи, у предграђу Високог.

Реагујући на тврдње бошњачких политичара изнијете у заједничкој изјави да су на територији коју је контролисала такозвана Армија БиХ "очувани кључни објекти вјерског и културног садржаја других народа", Одбор је затражио одговоре на питање ко је запалио православне цркве у насељима Кљевци и Милановац поред Санског Моста, те у насељу Врело поред Цазина.

Раније је Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ затражио од бошњачких политичара да одговоре чија је војска демолирала па запалила цркву Светог Архангела у мјесту Јасеница поред Крупе, цркву у Дубници, која се налази на путу Калесија–Тузла, цркву у Биљешеву, која је изграђена 1908. године, те цркву у Стогу поред Завидовића.

- Ко је запалио српску православну капелу у зеничком приградском насељу Градишће? Ко је запалио Храм Светих апостола Петра и Павла у Осенику код Пазарића, храм Светих апостола Петра и Павла у Нишићима, капелу Светог Јована Богослова и парохијски дом у Горажду - упитали су из Одбора, наводећи фотографије уништених православних светиња и снимке њиховог уништавања.

Бошњачки лидери потписали су у 18. марта у Сарајеву "Изјаву о осуди говора мржње, исламофобије и лажних наратива о Бошњацима и БиХ".

У тачки 7. изјаве навели су да је на територији која је била под контролом такозване Армије БиХ, а коју су "већином чинили Бошњаци", "очувани кључни објекти и садржаји вјерског и културног идентитета других заједница".