Овог викенда навршава се 27 година од НАТО бомбардовања Сурдулице са четири пројектила велике разорне моћи од којих је погинуло 19 лица, међу њима 15 избјеглица са Кордуна и из Лике и још четири старице, док их је више десетина повријеђено, а за њихову смрт нико није одговарао.
 

Током бомбардовања у ноћи између 30. и 31. маја 1999. године, погођена је специјална болница за плућне болести "Санаторијум" у југоисточном дијелу Сурдулице.

Два пројектила директно су погодила павиљон у којем су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома.

Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима, подсјетили су из Документационо-информационог центра "Веритас".

У павиљону са избјеглицама погинули су Босиљка Малобабић /53/ и њено троје дјеце Милена /20/, Раде /19/ и Миленко /16/ из села Сјеничак на Кордуну, Мила Слијепчевић /90/, Душан Манојловић /72/ и Милица Манојловић /77/, такође из села
Сјеничак.

Међу погинулима су и Драгић Напијало из Купљенске /70/, Богданка Јањанин /74/ из Маличке, Славко Поповић /60/ из Доњег Скрада, Ђорђе Павковић /45/ из Павковић Села, Даница Малешевић /61/ из Тушиловића, Миланка Вучковић /65/ из
Косијерског Села са Кордуна, Петар Будисављевић /60/ из Врховина и Раде Жигић /52/ из села Тук из Лике.

Дијелови њихових тијела неколико дана извлачени су из рушевина, скупљани са
околних стабала, те је рађена њихова реконструкција ради идентификације по припадности, напоменули су из "Веритаса".

Међутим, дејства бомбардовања су била толико разорна да је комплетно уништен анатомски састав како чврстих, тако и меких ткива за неколико тијела.

Због тога су избјеглице Милица Манојловић и браћа Раде и Миленко Малобабић остали неидентификовани.

Њихови животи постали су колатерална штета у хуманитарној мисији апсурдног и
циничног назива "Милосрдни анђео", навели су из "Веритаса".

И идентификовани и неидентификовани посмртни остаци избјеглица сахрањени су на
Масуричком гробљу у Сурдулици, далеко од њиховог завичаја у Лици и на Кордуну.

Свој завичај они су напустили у августу 1995. године спасавајући главе пред хрватском војском у акцији "Олуја" на западне дијелове Републике Српске Крајине, који су се у то вријеме налазили под заштитом мировних снага УН.

За отети завичај и изгубљене животе избјеглица са Кордуна и из Лике још нико није одговарао.

Заједничка гробница у којој су сахрањене избјеглице из Крајине преуређује се у
Меморијални парк Нато агресије.

Реконструкцију финансира кабинет министра без портфеља задуженог за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности Усаме Зукорлића.