Код спомен-обиљежја невино страдалим Србима Зубаца, испред Цркве Вазнесења Господњег на Коњском, данас су се окупили потомци, мјештани и поштоваоци жртава како би молитвом и сјећањем одали почаст невино пострадалим становницима овог краја, које су током Првог свјетског рата мучиле и убијале аустроугарске власти. Помен је служен и за жртве посљедњег Одбрамбено отаџбинског рата.

Помен је служио свештеник Мирослав Ратковић, док су на спомен-обиљежје положени вијенци и цвијеће као тихи знак захвалности и незаборава. Међу окупљенима били су потомци страдалника, мјештани Коњског и осталих зубачких села, предсједник Борачке организације Требиња Перо Вуковић и предсједник Мјесне заједнице Зупци Крсто Ратковић.

Имена породица Ћурић, Ратковић, Тица, Мијовић, Вучковић, Вучуревић, Гавриловић, Матовић, Симовић, Милиша, Кисин, Вукаловић, Спаић, Вицо, Самарџић и Деретић остала су дубоко урезана у памћење овог краја. То су породице које су у вихору Великог рата платиле најтежу цијену само зато што су биле српске.

Посебно емотивним ријечима присутнима се обратио Драган Ћурић из Београда, један од потомака страдалих.

„Радује ме што се и данас окупљамо овдје, што видимо млађе људе који долазе да наставе оно што су наши очеви и дједови започели. Данас сам довео свога сина, као што је мој отац некада доводио мене. Вјерујем да ће и он једног дана доводити своје потомке. Док нас има, постојаће и сјећање на ове мученике и на српско име у овом зубачком и коњском пољу“, казао је Ћурић.

Његове ријечи носиле су снажну поруку наде и трајања. Говорио је и о обнови црквеног живота на Зупцима, о звонику који ће ускоро добити своја звона и о малом Василију, рођеном прије шест мјесеци, који ће бити крштен у храму на Грабу.

„То је најљепша побједа живота над страдањем. Тамо гдје су некада одјекивали плач и прогонство, данас ће се чути звона и дјечији гласови“, поручио је Ћурић, захваливши свима који чувају успомену на невино пострадале претке.

Подсјећајући на трагичне догађаје из 1914. године, истакнуто је да је у Коњском страдало 28 мјештана, а у Тулима пет. Једанаест житеља Коњског објешено је 23. септембра на вјешалима у Требињу. Село је спаљено, народ протјеран са својих огњишта, а око двјеста људи са подручја Зубаца одведено је у логоре из којих се многи никада нису вратили.

То су биле године када су страдали угледни домаћини, очеви и синови, људи чија је једина кривица била припадност свом народу и својој вјери. Али, и након више од једног вијека, њихова жртва није заборављена.

Спомен-обиљежје на Коњском откривено је прије пар година на 110. годишњицу страдања тамошњег становништва, као трајни залог памћења и опомена будућим покољењима да слобода и достојанство никада нису били дар, већ завјет плаћен животима предака.

Након молитвеног окупљања, у парохијском дому приређена је трпеза љубави, настављајући древни обичај да се у заједништву, молитви и братској ријечи чува успомена на оне који су страдали, али никада нису престали да живе у памћењу свога народа.

Њима – вјечна слава и незаборав.