.png)
Отишао је човјек чије је име међу Требињцима и Херцеговцима у Београду деценијама било синоним за честитост, достојанство и тихо доброчинство. У вјечност се преселио Обрад Ћук, привредник, истакнути друштвени дјелатник и, изнад свега, велики господин на кога су с поносом гледали Херцеговци и Требињци у Београду.
Обрад је рођен 12. јануара 1940. године у Подосоју, засеоку питомог Љубомира надомак Требиња, у честитој породици оца Шпира и мајке Саве (рођене Милићевић, из Звјерине изнад Билеће). Растао је као претпосљедњи од шесторице браће, од којих данас у животу остаје још само Милан (89), настањен у родном Требињу.
Пут искушења и раног сазријевања
Судбина Обрада Ћука била је од најранијих дана нераскидиво везана за усуд његовог завичаја, обиљеженог тешким идеолошким подјелама и ратним искушењима. Због ујака Мата Милићевићa, једног од оснивача и вођа херцеговачких устаника у Другом свјетском рату, породица је поднијела велику жртву. Отац и мајка су били утамничени, а дјеца су те тешке године провела ван кућног прага, потуцајући се од немила до недрага.
Тек након ујакове смрти 1949. године, породица успјева да пронађе свој мир. Због ратних недаћа, Обрад у школу полази са три године закашњења, али урођени таленат и херцеговачка оштроумност брзо надокнађују пропуштено. Након завршене основне школе у Љубомиру, у Требињу завршава Средњу економску школу, као припадник њене прве, историјске генерације.
Шта Ви мислите о овоме?