Систем за аутоматску детекцију дима и пламена, који је на подручју Требиња уведен у марту, током љетне сезоне пожара добија посебан значај, јер ватрогасцима омогућава раније уочавање ватре, прецизније одређивање локације и брже реаговање.
 
Командир Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Требиње Дејан Кашиковић подсјетио је да је ријеч о савременом систему заснованом на сензорима постављеним на двије доминантне локације, на планини Леотар и брду Хумац изнад насеља Придворци и Петрово Поље.
 
На тим локацијама налазе се и оптичке камере са великим увећањем, које омогућавају додатно праћење стања на терену и бољу процјену ситуације.
 
„Систем је уведен прије око четири мјесеца, а његов значај сада посебно долази до изражаја, у периоду високих температура, суве вегетације и повећаног ризика од пожара. Циљ није да замијени ватрогасце, већ да нам омогући да информацију добијемо раније, да будемо боље припремљени и да на терен изађемо прије него што се мали пожар развије у велику ватрену стихију“, истакао је Кашиковић.
 
Систем аутоматски препознаје појаву дима и пламена, након чега се сигнал одмах преноси у контролни центар, гдје дежурни оперативци провјеравају и процјењују ситуацију.
 
Контролни центар тренутно је смјештен у просторијама градског Центра за осматрање, обавјештавање и упозоравање, а планирано је да у наредном периоду исти такав центар буде постављен и у просторијама Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Требиње.
 
Оперативци који раде на систему прошли су посебну обуку, а дежурства су организована 24 часа дневно.
 
Кашиковић је навео да је домет сензора од 10 до 15 километара, чиме је омогућено покривање највећег дијела територије Требиња, али и дијела сусједних општина.
 
„Пожари не познају административне границе и у условима јаког вјетра и високих температура могу се ширити великом брзином. Због тога нам је рана информација од пресудног значаја. У наредној фази планирано је постављање додатних сензора и камера на подручју платоа Зубци – Граб, затим према Ластви и у доњем дијелу Поповог поља, чиме ће бити додатно повећана покривеност цијелог подручја“, навео је Кашиковић.
 
Према његовим ријечима, највећа корист за ватрогасце је то што могу раније добити информацију о могућем пожару, прецизније одредити његову локацију и боље испланирати интервенцију.
 
Он је нагласио да је код пожара свака минута важна, јер раније уочавање значи бржи излазак на терен, мањи ризик по људе и имовину, али и мање ангажовање људских и техничких ресурса.
 
Систем не може у потпуности спријечити настанак пожара, али може значајно умањити његове посљедице, јер омогућава откривање ватре у почетној фази, када је интервенцију знатно лакше организовати.
 
Осим раног откривања и прецизног лоцирања пожара, нова технологија може помоћи и приликом утврђивања околности његовог настанка, јер биљежи вријеме појаве и тачну локацију.
 
Кашиковић је подсјетио да узрок пожара утврђују надлежни органи у поступку увиђаја и истраге, али да подаци система могу бити значајни у случајевима намјерног изазивања пожара или неодговорног понашања.
 
Посебно је апеловао на грађане да приликом чишћења њива, воћњака, ораница и дворишта не пале биљни отпад без претходне пријаве ватрогасној служби.
 
„Свако контролисано паљење мора бити пријављено на бесплатан број 123. Нови систем омогућава да се одређена паљења одмах уоче и евидентирају са тачном локацијом. Уколико због непријављеног и неодговорног паљења дође до ангажовања ватрогасних јединица, надлежни органи могу утврдити одговорност и изрећи законом предвиђене новчане казне. Циљ није кажњавање грађана, већ спречавање пожара и заштита свих нас“, поручио је Кашиковић.
 
Изградњу система финансирале су „Хидроелектране на Требишњици“, док је главни пројектант и извођач радова фирма „Тесла“ из Београда, заједно са сарадницима.
 
Кашиковић је поручио да Територијална ватрогасно-спасилачка јединица Требиње остаје спремна 24 часа дневно, 365 дана у години, али да најбоља заштита и даље почиње одговорним понашањем сваког појединца и правовременом пријавом сваког дима или сумњиве појаве.