Срећна сам што сам прва и сигурна сам да ћу се излијечити. Не мислим тако зато што је ово моја посљедња шанса. Заиста верујем у ову терапију! Већ сам упознала љекаре у Русији и вјерујем им. Сигурна сам да ће на крају све бити добро. Свјесна сам и да је ово историјски тренутак. Једва чекам да отпутујем у Москву! Сваког дана очекујем тај позив. Ово за Спутњик каже Јована Алексић из Трстеника, прва Српкиња и један од првих пацијената који ће примити нову, прву у свијету, персонализовану терапију за лијечење меланома.
 
- Требало је и раније да одем на припремне прегледе, али ми се стање погоршало. Сад је све добро, прегледи завршени, метастазе на плућима и мозгу тренутно мирују. Спремна сам да примим терапију коју овде сви зову руска вакцина против рака. Своју нову шансу.

Она ће средином августа отпутовати у Русију, гдје ће примити прву у свијету персонализовану терапију за лијечење рака. Направљена је искључиво за њу, уз помоћ вјештачке интелигенције. Стимулисаће имуни систем да створи специфична антитијела против њеног тумора.

Пут до ове шансе за тридесетпетогодишњу васпитачицу Јовану био је дуг и тежак. На њему јој је највећа подршка супруг, а почео је много раније, прије скоро девет година. У вријеме када је носила свог сина и вјеровала да ће се, послије једне операције, живот вратити у нормалу.

Од "здрава сам" до 54 метастазе

Сумњив младеж уклоњен је, а анализа је показала да је ријеч о малигном меланому. Ипак, услиједила је превентивна операција на Институту за онкологију у Београду, уклоњени су лимфни чворови из лијеве аксиле, а налази су били добри. Није било метастаза, редовне контроле нису показивале било какве промјене.

- Вијеровала сам да се то никада неће ни вратити, али неколико година касније услиједио је шок. Спремајући се за редовну контролу, на рутинском снимку плућа уочена је промјена. Услиједили су додатни прегледи, тумор маркери и скенер, који је показао метастазу на десном плућном крилу. Отишла сам у Београд, кренули су конзилијуми и снимања осталих органа. Снимили смо главу, у том тренутку имала сам 15 метастаза на мозгу. То је био јул 2024. године.

Услиједили су гама нож, имунотерапије и нова лијечења. Нека су, прича Јована, краткотрајно давала резултате, али су се на сваком наредном снимку појављивале нове промјене. На крају их је на мозгу било више од педесет.

- Онда су кренуле промјене, метастазе, било их је 54, расле су, почеле су да притискају нерве, била сам у јако лошем стању. Имала сам јаке главобоље, губитак говора, вид ми се погоршао, био је мутан, дупло сам видјела, а моторика ми се скроз погоршала. Издавале су ме руке, ноге, прсти. Почела сам да заборављам, желим нешто да кажем, али не умијем то да изговорим. Само сам спавала двије, три недјеље, била сам по болницама и тог периода се и не сјећам“.

Руску вакцину - изгуглала

Испробала је све терапије доступне у Србији. Лијечила се и Турској, гдје је пронашла нову. Безуспјешно:

- Стање ми је било све горе, лежала сам и истраживала, гуглала на интернету. Истог дана ми је и мама рекла да је прочитала за неку руску вакцину. Нисам ни знала шта је то тачно, мислила сам да је једна вакцина, а не персонализована терапија. Успијела сам да ступим у контакт са доктором Јаковљевићем у Крагујевцу и тако је све кренуло.

Сву документацију, снимке и налазе прослиједили су у Русију како би љекари процијенили стање, али и српски стручњаци који учествују у овом историјском пројекту, поменути професор др Владимир Јаковљевић са Факултета медицинских наука у Крагујевцу и професор Сергеј Бољевић, шеф катедре за патолошку физиологију при Сеченовском Универзитету у Москви, који је и члан тима који развија мРНК вакцину против рака,.

Установљено је да је Јована Алексић кандидат за нови лијек. Требало је да оде у Москву још у септембру, али ју је спијречило лоше опште стање организма.

- Када ми је било боље, када сам могла да летим, отишли смо, крајем новембра. Тамо су ме дочекали доктори, урадили сва снимања и вађење крви. Све је било организовано, нисам морала претјерано да чекам, за неколико дана је урађено много тога. Немам шта друго да кажем осим - хвала. Видјела сам њихову стручност, али и тај позитиван однос, и заиста вјерујем у све то. Сигурна сам да ће терапија да дјелује како треба.

Изолација и чување од инфекција

Јована додаје да је доста компликован пацијент, због броја промјена на мозгу. Терапија се, како је и најављено, прави специјално од њеног ткива и тај процес израде траје три до четири мјесеца, а примање терапије, која у међувремену може бити и измијењена, у зависности од стања, око пола године.

- План је да у Москви будем око пет мјесеци. Прве три вакцине примам на седам дана, а осталих седам на 21 дан. Бићу тамо са мамом у изнајмљеном стану и поштоваћу све што ми доктори кажу.

И сада се строго чува, како каже, сасвим другачије живи. Пази шта једе, пије и већ готово осам мјесеци уопште не излази из куће како би се сачувала од вируса и бактерија.

- Чувам се да бих могла да примим терапију. Меланом је такав да се никада не зна, зачас галопира. Многи ме критикују што уопште не излазим, али сам одлучила да се јако добро пазим, док не примим све вакцине. Не смијем да дозволим да поново паднем у лоше стање, пред пут.

Захвалност непознатим људима

До сада су само два пацијента у Русији укључена у овај процес, за сада, показују добар одговор на терапију, чак и интензивнији од очекиваног.

С обзиром да је ријеч о изузетно скупој технологији, дијагностици и производњи терапије, комплетан циклус лијечења кошта нешто мање од 200.000 евра. У то су укључене све процедуре, као и боравак у Москви за пацијента и пратиоца.

- Један део новца за лијечење сам имала, а оно што ми је фалило морала сам да тражим преко Фондације "Буди хуман". То се јако брзо сакупило и успијели смо да прикупимо цијели износ. Бескрајно сам захвална свим људима у Србији и ван ње који су ме звали, пружали подршку и показали емпатију! Хвала свима! Порука за све људе који страхују због новца јесте - постоји пуно добрих људи, све се може ријешити“.

Сигурно ћу успијети

Упкос тешкој дијагнози, дуготрајној борби и компликацијама, Јована не да не губи наду, већ је веома оптимистична. Пред њом је дуг пут и вишемјесечни боравак у Москви, али у Русију одлази са само једним циљем и непоколебљивом вјером у побједу:

- Ја вјерујем у то. Срећа је што сам била прва из Србије која се јавила професорима Јаковљевићу и Бољевићу. Гледам на све ово тако, да је битно да сам стабилно, да могу да путујем и изнесем све то. Ја ћу успијети сигурно, успијећу. Чујемо се сљедећи пут са много љепшим вијестима - поручује Јована Алексић.