У данима када се српски народ присјећа егзодуса из 1995. године, када је у злочиначкој акцији „Олуја“ прогнано више од 200 хиљада Срба и када је убијен скоро свако ко је остао на кућном прагу, Небојша Вукановић, ничим изазван, наставља да шири неистине и да збуњује јавност, а све са циљем да по сваку цијену пажњу усмјери на себе.

Није први пут да господин Вукановић шири неистине о Епархији бихаћко-петровачкој и њеном епископу, те без икаквих аргумената блати, измишља и ријечима које немају ништа истинито у себи у јавну сферу пластира сопствени муљ у који је, нажалост, дубоко загазио.

Да је поменутом борцу за истину бар мало стало до истине, распитао би се код оних који знају колико су Епархија бихаћко-петровачка и њен епископ учинили и још увијек чине на очувању сјећања на српско страдање током цјелокупне прошлости нашег народа на западном подручју Крајине.

Не зна господин Вукановић колико смо споменика подигли, колико смо књига написали, колико смо запаљених храмова из пепела подигли, колико светих свештеномученика и новомученика канонизовали, колико смо помена и парастоса одслужили да бисмо запамтили оне које никада нећемо заборавити.

Не зна господин Вукановић на колико смо затворених врата покуцали, јер је ријеткима било стало до наше истине, до нашег опстанка и постојања, а онда када смо добили значајну помоћ да обновимо Рмањ, највећу крајишку светињу, господин Вукановић је безуспјешно покушао и још увијек покушава да умањи оно што сви виде и да понизи оно чиме се сваки честити Србин поноси.

Није господину Вукановићу циљ истина, већ сопствена промоција, а за изречене лажи одговараће, као и сви ми, пред Судом Божијим. Нека му је проста свака лаж коју је изрекао мени лично, али за лажи којима континуирано и без икаквих аргуменета обасипа Српску Православну Цркву неће му опростити народ који је Цркву чувао и сачувао од много већих и горих него што је заблудјели Небојша Вукановић.

Брат Небојша у свом универзуму препознаје само себе и сопствени лик, а све друге, знане и незнане, излаже критици, суду и осуди, али то више говори о њему него о онима о којима збори.

У једној од својих посланица, Свети апостол Павле пише: „Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест“. У огледалу Новог Завјета свако се може огледати, па тако и брат наш Небојша, за којег нисам сигуран да ће од мноштва лажи моћи препознати сопствени лик.