Са дубоком тугом примили смо вијест да је у Београду, у 89. години живота, преминуо наш уважени земљак, проф. др Мијат Прцовић, један од најугледнијих љекара Војномедицинске академије, пионир трансплантације срца у Србији и човјек који је својим знањем, племенитошћу и хуманошћу оставио неизбрисив траг у српској медицини.

Медицински факултет завршио је у Београду, а цијели свој радни вијек провео је на Војномедицинској академији, гдје је као интерниста-кардиолог прошао сва стручна и руководећа звања, обављајући и дужност начелника Кардиологије. Усавршавао се у Хјустону, у једном од водећих свјетских центара за кардиохирургију, а остаће упамћен и као један од пионира трансплантације срца у Србији.

Током вишедеценијске љекарске каријере несебично је помагао бројним Требињцима и Херцеговцима, омогућавајући многима да добију врхунско лијечење на Војномедицинској академији. Спасио је многе животе, а његова стручност, човјечност и несебичност били су подједнако цијењени као и његово медицинско знање.

Од оснивања Удружења Требињаца „Јован Дучић“ био је његов активан члан и члан Главног одбора. Био је један од највећих ослонаца нашег Удружења и човјек на кога смо увијек могли да се ослонимо када је завичају била потребна помоћ. Посебно се истакао током деведесетих година, када је у најтежим ратним и поратним временима несебично помагао Херцеговини, користећи свој углед, ауторитет и лични ангажман да помогне свом народу.

Његов углед омогућио је да многи Херцеговци добију врхунско лијечење на Војномедицинској академији. За њега ријечи „не могу“ и „нећу“ нису постојале. Кад год би се појавио било какав проблем, проналазио је рјешење. Био је примјер честитости, одговорности и несебичног служења другима, због чега ће остати трајно упамћен и као љекар и као човјек.

За изузетан допринос медицинској струци и родном крају, Град Требиње додијелио му је 2013. године Повељу Града, своје највеће признање.

Одласком проф. др Мијата Прцовића изгубили смо једног од најугледнијих Требињаца у Београду, великог љекара, хуманисту и човјека који никада није заборавио свој завичај. Његово дјело и све што је учинио за свој народ остаће трајна обавеза да га се сјећамо с поносом и захвалношћу.

Породици проф. др Мијата Прцовића упућујемо најискреније саучешће, уз молитву да му Господ подари Царство небеско и вјечни покој.

Предсједник Удружења Требињаца „Јован Дучић“
Жарко Ратковић