Već dvadeset godine, Udruženje “Vasila” iz Trebinja radi na promociji tradicionalnih zanata: veza, šivenja, tkanja i heklanja. Radovi članica ovog Udruženje danas krase mnoge domove, mnoge nošnje koje su one napravile igraju svoje kolo, a znanje o tradicionalnim zanatima nesebično prenose na mlađe generacije.

Ove godine, šestomjesečni projekat Udruženja “Očuvanje tradicionalnih motiva hercegovačkog veza” podržan je kroz Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 3 - ReLOaD3 koji finansira Evropska unija, a provodi Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u partnerstvu sa 14 opština i gradova, uključujući i Grad Trebinje

Projekat direktno doprinosi promociji kulturne baštine kroz prenos znanja o starim zanatima i uspostavljanje saradnje sa ključnim akterima u oblasti kulture na ovom području. Takođe se nastoji kulturnom nasljeđu Hercegovine udahnuti novi život kroz edukaciju, pružajući prvenstveno djeci kreativnu alternativu modernim ekranima, a ženama priliku za ekonomsko osnaživanje.

Udruženje je organizovalo 24 radionice edukacije o autohtonim tehnikama hercegovačkog veza, mašinskom vezu, korištenju digitalnih motiva veza, šivenju, krojenju i šivanju narodnih nošnji, likovnoj umjetnosti i crtanju i slikanju tradicionalnih motiva. Radionice je pohađalo 30 učesnica, a na svečanoj izložbi u Kulturnom centru u Trebinju predstavljeni su svi tekstilni radovi, crteži i fotografije nastale tokom projekta.

„Po saznanju da će biti održana radionica šivenja, odmah sam se prijavila. Sašila sam torbu, suknju, pojas, pregaču… Kada sam kući donijela suknjicu i pregaču za moju unučicu koja je bila oduševljena, shvatila sam da je učenje šivenja imalo smisla. Odmah je obukla suknjicu i stavila pregaču i tako razdragana igrala po kući. Veliko hvala svima u Udruženju i onima koji su doprinijeli da se ovaj projekat ostvari“, govori Anka, jedna od učesnica radionica.

Jedanaestogodišnja Nika bila je redovna učesnica radionica veza i njeni radovi već su se našli na dijelovima narodnih nošnji i tradicionalnih košulja.

„Srce mi je najveselije kada svoje radove poklonim u humanitarne svrhe i tako usrećim one kojima je pomoć najpotrebnija. Svaki uloženi trud i sat rada dobiju svoj pravi smisao kada znam da sam učinila dobro djelo“ kaže ona.

Iako su radionice završene, ono što su pokrenule nastavlja da živi. Neke od polaznica odlučile su da učine i korak dalje i postanu članice Udruženja „Vasila“. Tako Udruženje nastavlja svoj dugogodišnji rad s novim članicama, novom energijom i idejama, tkajući nove niti priče o zajedništvu, tradiciji i znanju koje se prenosi generacijama.