Босна и Херцеговина је мјесто гдје се преплићу амерички економски и стратешки интереси, али би предсједник САД Доналд Трамп у предсједнику СНСД-а Милораду Додику могао да добије моћног савезника, наведено је у тексту Брајана Кенедија и Џозепа Шмица под насловом "БиХ: Шта је интерес америчког народа?", објављеном на порталу "Американ мајндс".
 
У тексту се истиче да обиљежавање 250. годишњице почетка америчког рата за независност подсјећа на то да се ратови дешавају и да се безбједност никада не смије узимати здраво за готово.

"Као треће, 13. јула 2026. године, лидери двије политичке странке у БиХ-једне која представља Србе православне вјероисповијести - СНСД -и друге која представља Хрвате римокатоличке вјероисповијести - ХДЗ - у заједничкој јавној изјави су се у суштини сагласили са мишљењем Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштене БиХ од 13. фебруара 2026. године, у којем се наводи да 'високи представник у БиХ нема уставна овлашћења за доношење закона'"наведено је у тексту.

Портал истиче да су, према једном новинском извјештају, лидер СНСД-а Милорад Додик и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић, изјавили у Мостару да су сагласни да све одлуке које су наметнули високи представници треба поништити.

"У контексту ове јединствене заједничке изјаве Српске православне цркве и Хрватске римокатоличке цркве, прва енциклика папе рођеног у Америци „Човјечанство у својој величини“, папе Лава Четрнаестог – истиче један од кључева за рјешавање проблема тридесетогодишње неуспјешне изградње државе у БиХ: 'Принцип супсидијарности подстиче нас да превазиђемо сваки облик патерналистичког управљања друштвеним животом или управљања заснованог на систему социјалне помоћи, те да умјесто тога промовишемо културу заједничке одговорности у држави која цијени иницијативу грађана, и у којој се одлуке доносе на нивоу што је могуће ближем особама на које се одлуке односе'", наведено је у тексту.

Када је ријеч о томе зашто је БиХ важна за амерички народ, у питању је америчка безбједност, јер, према Извјештају Комисије за 11. септембар, двојица од 19 терориста који су отели авионе 11. септембра 2001. године били су држављани Саудијске Арабије који су „заједно путовали како би се борили у БиХ, у оквиру групе која је отишла на Балкан 1995. године“.

Према чланку Ђорђа Кафијра под насловом "У ретровизору: Случај иранског утицаја у Босни", Влада Ирана је током рата у БиХ интервенисала како би, наводно, "зауставила покољ".

Ајатолах Ахмад Џанати координисао је пружање помоћи Бошњацима и оправдавао ту интервенцију у складу са концептом Исламске Републике о одбрани „мостазафана“ (потлачених) широм свијета, од Палестине до Јужне Африке.

"Данас три посебна народа у БиХ нуде три стратешка односа која чекају да буду развијена: католички Хрвати, сународници нашег НАТО савезника Хрватске; православни Срби, који су више пута бирали лидера наклоњеног Трампу, Милорада Додика; и муслимански Бошњаци, чији је просперитет боље осигуран америчком трговином и инвестицијама него покровитељством Турске, земаља Залива или Ирана", наводи се у тексту.

Портал наводи да суверена, самоуправна и просперитетна БиХ значи нова тржишта за америчке енергенте и капитал, нове изворе стратешких минерала неопходних америчком народу, као и једно жариште мање за регрутацију исламских терориста.

"Готово три деценије, овом европском земљом, коју чине три посебна народа, не управљају лидери које ти народи бирају, већ неизабрани страни бирократа познат као високи представник – у посљедњих пет година бивши њемачки политичар – који спроводи исти модел неодговорне бирократске владавине „одозго“ који је Европи донио економску стагнацију, енергетску зависност, деиндустријализацију и контролисано пропадање средње класе", пише у извјештају.

Према писању портала, резултати су предвидиви, јер извјештај Стејт департмента о инвестиционој клими за 2025. годину описује земљу чији сложен и фрагментисан правни и регулаторни оквир, слабо правосуђе и политичка нестабилност одбијају инвеститоре, док је само једна одлука високог представника из 2005. године, којом се замрзава располагање "државном имовином", блокирала процијењених 15 милијарди долара потенцијалних инвестиција, што је износ који се приближава половини БДП-а земље за ову годину.

У извјештају се наводи да амерички порески обвезници финансирају тај неуспјели експеримент изградње државе још од 1995. године, те да имају право да питају шта су тиме добили и шта то доноси Американцима у будућности.

Према писању портала, БиХ је мјесто гдје се преплићу амерички економски и стратешки интереси.

Према писању часописа "Мајнинг викли", Република Српска посједује једно од најбогатијих налазишта кључних минерала у Европи - ресурса неопходних за америчку индустријску и одбрамбену базу - над којима Брисел и Пекинг већ покушавају да успоставе контролу.

"Што је најважније, ова дешавања у БиХ отворила су врата предсједнику Доналду Трампу да узврати подршку коју је више пута добио од предсједника Милорада Додика, уколико то учини, Америка ће у БиХ - услијед наше текуће глобалне борбе за кључне стратешке ресурсе - добити новог пријатеља и партнера у Централној Европи", закључује се у извјештају, преноси портал Аргументи.рс.