Након Другог свјетског рата у неколика таласа колонизације велики број Херцеговаца и Црногораца напустио је своја огњишта и кренуо пут  Војводине. Послије 70 година потомци исељеника настоје да створе везе са родним крајем родитеља организујући бројне сусрете. На Тројичин дан у Голију је стигла група од шездесетак исељеника из Врбаса. 

Осамдесетпетогодишњи Љубомир Докнић са свега 16 година отишао је из села Злоступ у Врбас гдје га је сачекала непрегледна војвођанска равница неспојива са тврдим црногорским кршем који је у њему живио као сјећање. Прво што је дотакао када је прешао границу је голијски камен.
„У Врбас сам отишао давне 1946. године. Јако осјећање и носталгија натјерали су ме да дођем на ово тле “, прича Љубомир, један од бројних Голијана које је колонизација одвела далеко од родног села.
Одлазиле су цијеле породице... Тражили су боље услове за живот, ипак нијесу се сви могли привићи на њих и враћали су се на напуштена огњишта. Али и у Војводини их је остало доста.
Први талас колонизације десио се 1945. године, други 1956. а Голијани су одлазили и касније. Према званичној евиденцији 93 домаћинства из Голије настањена су у Бачкој.
У Војводини су стварали своје породице. Од 60-ак гостију који су стигли из Врбаса само су двоје рођени Голијани. Остале је нека необјашњива носталгија довела у родно мјесто својих родитеља или дједова.
„Дошли смо да видимо одакле су нам коријени. Неописиво је како су наши дједови без физичке везе са Голијом успјели да нам пренесу љубав“, каже Милан Докнић.
Сања Докнић је први пут видјела крај одакле су преци њеног супруга и нада се да ће опет доћи. Голија је каже подсјећа на родну Далмацију.
Захваљајући Завичајном удружењу Голијана из Врбаса голијски исељеници одржавају везе са далеким црногорским селима . Удружење се први пут окупило прије 20 година а прије четири године обновило рад. Организатори су бројних активности којима настоје продубити везу између два краја .
„Организовали смо промоције књига и приказивање два документарна филма- Голија и ја и Голији за векове. Организујемо и традиционалне Голијске вечери , већ 20 година“ , каже Бранислав Перовић, предсједник удружења.
Да се гости осјећају лијепо потрудили су се домаћини који су за њих организовали пријатно дружење, упознали их са историјом овог Голије и показали све љепоте које се крију у овом наизглед суровом и каменитом крају.

Марија Манојловић